„Узгојем лаванде се бавим седам година, научио сам да је природа непредвидива и не прашта грешке, а и да не чека ни на кога. Природа ме је научила и да ништа не остављам за сутра“.
Овим речима Бранко Швоња (28), дипломирани економиста из Новог Сада, где и живи, а свакодневно одлази на поља лаванде у Буковцу код Каменице, почиње своју причу узгајивача лаванде, што му је од ове године постало основно занимање, преноси портал Плодна земља.
„Почетна улагања за припрему земље, садни материјал и садњу износио је 7.000 евра, по хектару“, прича за портал Плодна земља Бранко.
Улагање се исплати после четири-пет година
Очекивања су била да се инвестиција исплати после четири-пет година. На више парцела узгаја три сорте: лавандула x интермадија „будровка“ и „гросо“, које су хибридне сорте и природну сорту лавандула ангустифолија. Његова мајка је пореклом из Далмације, где се ово лековито биље узгаја, а Бранко је имао жељу да производњу организује и у Србији.
„Увезао сам органски расад. Поље које сам садио за ручну обраду садио сам са размаком између редова од 160 центиметара, а између биљака на 50 центиметра. Поља која сам садио за машинску обраду садио сам на размаку између редова од 200 центиметара, а између биљака на 50 центиметара. Што се тиче броја биљака по хектару, он се разликује од садње, и износи од 7.000 до 10.000 комада“, истиче Бранко Швоња.
Шта је важно у првој години
У старту, када није располагао са довољно информација у овој лековитој биљци, сусрео се са почетничким грешкама.
„У првој години, најважнија су поред садње и заливања заштита од корова. Од почетка пролећа до краја јесени неопходно је да се њива чува од корова, што за мене значи, да за сваки обилазак поља носим мотику са собом. Од јануара до децембра, главна обавеза узгајивача јесте да прати развој жбунова, да их орезује и држи њиву чисту од корова“.
Тражња за лавандом у порасту
Све три сорте које узгаја имају примену у индустријама хемије, козметике и фармације. Тражња за лавандом у свету је у порасту, а према неким подацима, расте за шест одсто сваке године.
После бербе лаванда се прерађује, а прерада има два правца које диктира тржиште, односно купац. Свежа биљка се или суши и прави суви цвет или дестилује и производи етерично уље. Сваки жбун у просеку требало би да донесе око 1,5 килограм свеже биљке за прераду, док је принос око 150 литара уља по хектару. Бранко искључиво продаје лаванду као прерађену сировину или у виду производа као што су мирисне свеће, сапуни, мирисни јастучићи или бочице пуњене чистим етеричним уљем од 10 мл чија је цена 190 динара без ПДВ по комаду.
Рачуница
Иначе литар етеричног уља од лаванде кошта 7.080 динара без ПДВ-а. Да би се направила литра потребно је око 65 килограма свеже лаванде. Од једног килограма свеже лаванде добије се око 160 грама сувог цвета. Килограм суве лаванде кошта 820 динара без ПДВ-а.
„Тренутно услугу прераде обавља Институт за ратарство и повртарство, а у плану ми је да направим свој прерадни центар. Што се тиче кооперације, већ имам своје партнере који се баве истим послом како и ја. Као у сваком послу зарада зависи од тржишта и самих купаца, наравно да је нешто већа маргина зараде када се лаванда продаје као готов производ, али оно носи додатни ризик јер изискује додатна улагања, насупрот продаје сировине која служи за даљу прераду“, истиче Бранко.
Добра за сан, против главобоље и лепу кожу
Иако се суочава са сталном борбом против корова, а и несавесни посетиоци у жељи да направе занимљиве фотографије газе засаде, Бранко каже да га глава не боли нити га мучи несаница. То је доказ да лаванда, за коју кажу да је одлична не само за несаницу и главобољу већ и умирење и лепоту коже – делује.
И на крају, питамо Бранка, шта за њега значи плодна земља…
„Плодна земља је свуда око нас. Али да би дала добар род, она изискује пуно рада, труда, иновација и одрицања“.