Епископ Јоаникије и осморица свештеника задржани су после литије на дан Светог Василија Острошког, док је на снази била мера забране окупљања због спречавања ширења вируса корона.
Епископ и свештеници су приведени и задржани 72 сата у понижавајућим условима, утврдила је Институција заштитника људских права и слобода, потврђено је „Вијестима“ у правном тиму свештеника.
Према налазу институције заштитника, државни тужилац Дејан Ђоројевић је 12. маја наложио да се идентификују лица која крше епидемиолошке мере, а полицијски службеник је исте вечери дошао да уручи позиве свештеницима да дођу службеним возилима полиције у просторије Центра безбедности Никшић. Они су „одбили да се превезу службеним возилима, рекавши да ће доћи сами сутра ујутро, у присуству адвоката“.
У позивима је назначено да у службене просторије треба да приступе „одмах“ и полицијски службеник је инсистирао да тако мора и да буде.
Наводи се да је осам свештеника пешачило до ЦБ Никшић, који се налази у непосредној близини Епархијског дома, и да су се у 22 часа јавили дежурном службенику.
Један од свештеника убрзо је довезен службеним возилом до седишта ЦБ-а.
У извештају институције заштитника се даље констатује да је свештеницима одређено тужилачко задржавање у трајању до 72 часа, али да два свештеника нису имали адекватан смештај, због већег броја задржаних у односу на укупни капацитет просторија за задржавање.
„Један од подносилаца притужбе, током свег времена задржавања, односно три дана, није имао свој кревет, него је био у могућности да легне само онда када би му неко од других задржаних лица уступио своје место на извесно време, па је услед недостатка сна и немогућности одмора био изложен физичком изнуривању и понижењу“, наводи се у закључцима заштитника у које су „Вијести“ имале увид.
У закључцима се истиче и да су и остали трпели сличне последице за време колико су му уступали своје место, јер су били смештени на столицу која се налази испред просторија за задржавање, где је просторија коју користе полицајци.
Осим тога, дошло је до погоршања хроничних здравствених тегоба једног свештеника.
У мишљењу заштитника људских права се наводи да је тај свештеник у неколико наврата одвожен у Општу болницу ради указивања медицинске помоћи, а дан касније је и хоспитализован.
„Од тренутка када је од стране полицијских службеника доведен у просторије ЦБ Никшић, па до хоспитализације сутрадан, именовани је био у потпуности лишен сна, будући да је на располагању имао искључиво столицу, што је изазвало душевне патње и осећај понижености. Неадекватни услови смештаја су га неспорно угрозили и физички“, наводи се у документу.
У документу се констатује и да је свештеник очигледно претрпео патњу већег интензитета од других, што је резултирало његовом хоспитализацијом.
Из институције заштитника су истакли да су службеници никшићког ЦБ-а предузели све радње како би помогли свештенику и обезбедили му медицинску помоћ.
Институција заштитника такође је утврдила да ни позивање свештеника у службене просторије ЦБ-а ради прикупљања обавештења од грађанина, није обављено у потпуности складу са Законом о кривичном поступку.
По уручивању позива, свештеницима је саопштено да одмах пођу у зграду ЦБ службеним возилима.
Упркос томе што је полицијском службенику више пута поручено да ће сва позвана лица у пратњи адвоката доћи сутра ујутро, службеник ЦБ је инсистирао да дођу одмах, наводећи да је добио такву наредбу од претпостављених.
Заштитник указује да овакво поступање полицијских службеника није у складу са одредбама ЗКП-а, јер законска одредба јасно указује да се грађанину мора претходно омогућити да се сам одазове на позив.
Анализирајући време задржавања свештеника, заштитник је увидом у службену евиденцију нашао да су дошли у ЦБ читава два сата раније у односу на време које је тужилац у решењу о задржавању, означио као време од кад се има рачунати почетак задржавања.
„Они нису могли својевољно да напусте службене просторије, од момента кад су приступили у ЦБ Никшић, што значи да су у том моменту фактички били лишени слободе. Поступајући тужилац је морао о томе повести рачуна и у решењу о задржавању, као тачно време од кад се има рачунати почетак задржавања, урачунати и време које су подносиоци притужбе претходно провели у ЦБ сте вечери, непосредно пре него што је решење о задржавању донето”, наводи се у мишљењу.
Прочитајте још: