Четири мигранта напала су деветнаестогодишњу девојку 16. октобра на степеништу Бранковог моста у Београду и том приликом је ударали по глави и телу. Само вече пре тога мигрант је у престоници избо младића ножем. Оба случаја се тренутно расветљавају.
Едукацијом против напада миграната
Професор Факултета безбедности у Београду Горан Мандић не оправдава то што се десило, али сматра да постоји много сличних ситуација које немају везе с мигрантима, а не добијају пажњу јавности.
„Наравно да вест продаје новине или програм, али суштина је да се ово дешавало, дешава се и дешаваће се. Мислим да није у питању ништа интензивно, тако да би пре требало размишљати о томе како се заштитити, јер је евидентно да наша свакидашњица постаје све гора и гора када говоримо о личној безбедности и угрожености“, предочио је Мандић.
Стављајући акценат на заштиту, он је истакао да је један од главних проблема то што младе током школовања не уче како да спрече да до таквих ситуација дође и како да одреагују ако се догоде. Због тога сматра да је први корак који треба направити, како би се спречили немили догађаји, едукација младих о томе.
„Евидентно је да су жртве напада углавном особе млађе старосне структуре. Шта урадити на путу од куће до школе, када се излази увече, када се иде на јавни скуп, утакмицу, како се понашати у градском саобраћају? Много таквих питања има на која млади једноставно имају више искуствени него научени начин реаговања као одговор“, напомиње Мандић.
Извршни директор Групе 484, која помаже мигрантима, Владимир Петронијевић оценио је да су сви инциденти тог типа несрећни случајеви и да представљају безбедносни ризик, али и да тачне околности под којима су се догодили, треба да утврде надлежни органи.
Закон исти за све
Он је нагласио да мигранти и избеглице немају имунитет од кривичног гоњења и да догађаји као ти увек захтевају брзу реакцију државе, било да је жртва држављанин наше земље, а починилац мигрант или обратно.
„Свакако да код нас и у Европи посебну медијску пажњу увек изазивају оне ситуације у којима се појављују мигранти, пре свега као учесници. Постоји тенденција да се то увек наглашава, док се у сличним ситуацијама, када су починиоци домаћи држављани, не даје толика медијска пажња. У сваком случају, увек је врло важно да добијемо правосудни исход“, истакао је Петронијевић.
Он тврди да се у ранијим случајевима пред надлежним органима често утврдило супротно од онога што су наводили медији и сматра да увек треба сачекати исходе правосудних процеса пре доношења закључака.
„Оно што ми знамо из ранијих статистичких извештаја МУП-а и одговора на посланичка питања у Скупштини, јесте да су мигранти током 2018. године починили мање од један одсто од укупног броја кривичних дела“, напоменуо је Петронијевић.
Затвор или депортација
Мандић је потврдио да сви страни држављани, осим оних са дипломатским имунитетом, за кривична дела почињена у Србији одговарају пред нашим законом.
„За лакша дела, која можда и не спадају у кривична већ прекршајна, вероватно се одређује мера депортације“, каже Мандић.
Подсетимо, рута преко Србије је једна од најкоришћенијих у миграцијама. За време мигрантске кризе 2015. и 2016. године кроз нашу земљу је прошло око 700 хиљада избеглица, претежно са Блиског истока. Србија је и даље транзитна земља, што ће највероватније остати и наредних година.
Прочитајте још: