У предграђу северозападно од Париза у петак, 16. октобра, нападач, пореклом из Чеченије, одрубио је главу професору. И даље се утврђује да ли је он напад извео сам или је имао саучеснике, а претпоставља се да је мотив убиства то што је професор историје на часовима ђацима показивао карикатуре пророка Мухамеда. Очевици кажу да су чули како је нападач узвикивао „Алах је велики“, а председник Емануел Макрон злочин је назвао „исламским тероризмом“.
Министар полиције Француске Жерар Дармањен намерава да посети Москву крајем недеље и разговара са руским колегом Владимиром Колокољцевом о проблемима радикализације у Француској. Он је рекао да представници Француске посећују све државе „зарад отвореног дијалога о томе да ли и они имају такве потешкоће и могу ли поново прихватити људе који су пореклом из њихових држава“.
Радикални исламизам у Европи
Публициста и историчар проф. др Срђа Трифковић рекао је за Спутњик да је отворена политика Запада према елементима исламског екстремизма, против којих се Русија борила, одиграла значајну улогу у убиству које се догодило у Француској.
„Та одлука западних влада, не само француске, има снажно русофобну конотацију. Још од почетка конфликта у Чеченији, а поготово деведесетих, када је напокон решен у корист централне власти, нон-стоп смо у западним медијима и елитном слоју имали наратив да је Русија крива за све, чак и за беслански масакр школске деце 2004. године. Та ситуација је била толико јасна да је заиста потребно да имате морално-перверзни поглед на свет да објасните да су та деца жртве Путинове политике“, истакао је Трифковић.
Он сматра да свирепо убиство неће бити „тренутак отрежњења“ за Француску, јер се такав моменат није догодио ни након ранијих терористичких напада.
„Имали смо џихадисту који је заорао међу шетаче на Дан Бастиље, 14. јула у Ници, и који је убио око 60 људи. Био је то Тунижанин који је викао Алаху акбар. После тога су се ’Л Монд‘ и ’Ла Републик‘, гласови француске екстремне левице, питали — шта је довело до тога да човек ’одлепи‘? Наравно, нису допустили могућност да то буде ислам“, подсећа Трифковић.
Напади широм Старог континента
Доцент др Слободан Анђелковић са Факултета за међународну политику и безбедност у Београду указао је на то да напади исламистичких терориста нису јединствени за Француску.
„Последњих 10 година обележио је пораст исламистичког тероризма у Европи. Он је био познат и јако присутан на подручју Блиског истока задњих 50 година, али се са ширењем Ал Каиде, а после и Исламске државе, која је на неки начин њена наследница на глобалном исламистичко-терористичком плану, то пренело и у Европу“, предочио је Анђелковић.
Он је напоменуо да, с једне стране, европске земље нису желеле да напусте своје либерално-демократске вредности и начела, а с друге, нису знале како да се супротставе опасном противнику.
„Њихови системи безбедности нису знали да пронађу адекватан одговор и то спрече. Морам да подсетим да нема тероризма без страха. У корену речи ’тероризам‘ је терор, један драстичан страх, ужас. Без тога тероризам, фактички, не постоји. Мета терориста су увек цивили. Људи некад греше, па нападе на припаднике безбедносних служби некада окарактеришу као тероризам, а заправо није. Тероризам захтева да мета буду цивили, управо да би се остали грађани поистоветили са тим жртвама и тако се створио страх“, објаснио је Анђелковић.