После „трампизама“ и „бајденизама“ добили смо и „мирославизме“. Лајчакове поруке да Устав није Библија ако стране желе напредак у дијалогу, бившем вицепремијеру Човићу личе на позориште апсурда: седам и по година неспровођења договореног Бриселским споразумом које су показале да ЕУ нема кредибилитет за вођење дијалога, куповања времена разним инцидентима попут такси, брука са цурењем досијеа Специјалног већа Хашког трибунала, а онда Лајчак дође и прича о промени Устава.
Србија неће мењати Устав
Публициста са Космета Живојин Ракочевић оцењује да су ти Лајчакови „мирославизми“ заправо позни „обамизми“ и „клинтонизми“.
„Лајчак је на том таласу ведрио и облачио по Балкану, правио нове државе, жмурио над флагрантним кршењем људских права, над крађом на референдуму у Црној Гори, понашао се као господар у БиХ, долазио као специјални емисар, али то је све позајмљена моћ породице Клинтон и демократске странке“, каже Ракочевић, који је уверен да би било ком Словаку било непримерено рећи да, рецимо, због мађарске мањине мења словачки Устав.
Он додаје да су у Приштини скочили као опарени на Лајчаков предог да мењају свој тзв. Устав, иако он на терену не вреди ни пет пара, почев од медија, преко Косовских безбедносних снага, односа према имовини, црквама и манастирима па до повратка Срба.
Замка за Србе
„Овде постоји култура непоштовања договора, а Лајчак је мајстор да из тога извлачи неке закључке који иду на руку Албанцима“, са жаљењем констатује Ракочевић.
Човић напомиње да чак и тзв. косовски Устав нема потребе мењати да би се формирала Заједница српских општина, јер је Бриселски споразум по Бечкој конвенцији међународни споразум који се мора спровести.
„Оно што је потписано Бриселским споразумом српска страна је спровела и ми немамо право да попустимо. Можемо да разговарамо о агенди за наставак дијалога тек кад се спроведе Бриселски споразум до краја, а то значи ЗСО у пуном капацитету“, изричит је политичар.
Он упозорава да Србима покушавају сад да подметну игру — добићете ЗСО кад потпишете фамозни свеобухватни правно обавезујући споразум.
„Погледајте какав је тај назив, нормалан човек почне да сумња да ли ту има добрих намера. А очигледно нема. То је још једна замка, као што је и прича ко ће први да мења Устав. Србија неће и не треба да мења Устав. А да ми кажемо да ћемо вратити стање пре Бриселског споразума, скакали би нам по главама. Ово је време лицемерја, преваре и тајних агенди“, примећује Човић.
Модернизовани прелаз на Мердару нова гвоздена завеса
Ракочевић описујући положај Срба на Космету истиче да су они све предали у руке косовским Албанцима, па је остало још да прихвате њихову етничку пројекцију слободе, сегрегацију и апартхејд. У то се, каже иронично, уклапа и прелаз Мердаре модернизован од средстава ЕУ, којим се Лајчак толико одушевио.
„Између сиротињског Подујева и мало мање сиротињске Куршумлије ви направите зграде које коштају милионе евра, а служе да би се људи понижавали. Мердаре је извор мржње, јер свако ко прелази тај прелаз осећа да је понижен и ту се ради и о Србима и о Албанцима, јер тамо где никад није било природног прелаза, ви успостављате гвоздену завесу. Она служи за рекетирање људи и пуњење косовског буџета... То је одавно дефинисано Ветон Сурои, када је написао да се ради о бусија економији, у којој се успостављају бесмислене границе. Рађа се нова несрећа, а потпуно је парадоксално да ту несрећу подржава Лајчак — Европљанин који се одушевљава границама не може ником бити јасан, па ни пореским обвезницима ЕУ“, сматра овај новинар.
Он напомиње да је за косметске Србе ЗСО „почетак почетака“ јер у њој нема гаранције да ће се, рецимо, 40.000 Срба вратити у Приштину, а сваким документом настоји да се легализује етничко чишћење.
„Не може се тамо где нема минимума слободе препустити једној етничкој групацији да формира етнократију и системски крши права других. Решење Срба је зато у прављењу сопствених врло квалитетних институција, врло одрживе мале економије и чврстој вези са нашим наслеђем... Све остало, укључујући ЗСО и бриселске и вашингтонске споразуме је нешто што није могуће имплементирати, јер на терену не постоји минимум капацитета. Један немачки дипломата је рекао: српска душа је заробљена у албанском телу. Не можете душу покорити, али исто тако не можете ни превидети Албанце и ту мора да се успостави нека врста баланса“, верује Живојин Ракочевић.
Прочитајте још: