Књигу чини око хиљаду ауторових мисли, углавном о љубави, еротици, удварању, браку, чулности, џентлменству, преварама и другим темама везаним за женско-мушке односе.
Збирку афоризама руског хумористе који „тврди“ да данас без познанства човек не може ништа, чак ни да се роди, приредио је и на српски језик превео Александар Чотрић.
„Познанство“ с Путином из породилишта
Константин Мелихан рођен је 1952. године у Санкт Петербургу (тадашњем Лењинграду) у којем и данас живи и ради као писац, карикатуриста, радио и ТВ водитељ. Често истиче да су он и Владимир Путин рођени „у истом граду, у истој улици, у истом породилишту, исте године, с разликом од неколико дана“. И обојица су постали председници – Путин Руске Федерације, а Мелихан Петербуршког клуба џентлмена.
Добитник је неких од најзначајнијих руских признања за хумор и сатиру – „Зелени портфељ“, „Петраедр“, „В. Г. Короленко“ и „Козма Прутков“.
„Мелихан је сатиричар који поседује хумор Ефраима Кишона, поетичност Душана Радовића и сарказам Вудија Алена“, констатује рецензент књиге Бојан Љубеновић.
У Русији није довољно бити Рус
Мелихан духовито записује: „Ништа не можеш без познанства. Чак ни да се родиш“; „У Русији није довољно бити Рус. То стално морате доказивати“; „Из СССР-а лакше је било отићи у свемир него у иностранство“; „И француске и руске ципеле доносе радост. Француске кад их обујете, а руске кад их изујете“; „Није довољно жену освојити. Потребно је имати и стратегију повлачења“; „Због лепе жене мушкарац прво губи главу, а затим новац“; „Искуство помаже жени да се уда, а мушкарцу да остане нежења“...
Костја, не пиши афоризме
Почео је да пише са три године и од тада, каже, не може да прекине. Није послушао старијег колегу који му је још пре четири деценије говорио да престане да пише афоризме јер они „троше човека“.
Постао је познат захваљујући хумористичким књигама за одрасле и децу, радио и ТВ емисијама, као и сценаријима за цртане филмове.
У совјетском сатиричном часопису „Крокодил“ који је достизао тираж од пет милиона примерака, почео је да сарађује 1975. године. Објављивао је у „Клубу дванаест столица“ и „Литературној газети“, био уредник сатиричне рубрике у листу „Аурора“.
Уследиле су књиге „Џентлмен, донжуан, дипломата“, „Јумуари“ „Дневник донжуана“, „Охмуризме“, „Витамин Ју“, „Забелешке на салветама“...
Пише прецизније него што оперише микрохирург
Уврштен је у антологије, алманахе, хрестоматије и енциклопедије афоризама и прича у Русији и иностранству, попут антологије „Велика књига афоризама“, зборник афоризама „Жене спремне на све“, „Антологије мудрости“, „Антологије мисли у афоризмима“, Антологије савременог руског афоризма на српском језику „Велико у малом“.
„Мелихан пише прецизније, него што оперише микрохирург. Његов хумор је оштроуман, баш према значењу речи ’оштро‘ и истовремено ’умно‘. То значи да су и смех и разум у ’једној бочици‘. Овај руски хумориста не воли да моралише, већ осмишљава шале да би насмејао друге. Обично говори смешно, али логично“, истиче приређивач његове књиге Александар Чотрић.
У свом стваралаштву Мелихан дотиче многе теме, посебно замршене односе међу половима, брачне перипетије, породичне прилике, међугенерацијске разлике, руски менталитет.
„На примедбу да су неке његове шале ’испод појаса‘, аутор спремно одговара: Ако читате ’оца комедије‘ Аристофана, Раблеа или Бокача – код њих је све ’испод појаса‘. Још Бокачо је говорио да се може писати о свему, али је важно како је то написано“, наводи Чотрић.
Руски џентлмен и донжуан
Седамдесетих година прошлог века Мелихан је створио афористички модел руског џентлмена и донжуана, а 2001. године основао је и Петербуршки клуб џентлмена.
„Од незадовољства собом и светом створио је своју професију. Његов живот је његов стваралачки експеримент. А оних који се смеју себи и нема тако много“, истиче приређивач.
Да је Константин Мелихан живи класик, како га назива часопис „Око смеха“, сведоче на хиљаде афоризама које је створио „човек који мисли афоризмима“.
„На Петербуршком универзитету озбиљно су мислили да је Мелихан псеудоним целог колектива аутора. Било је тешко поверовати да један човек може толико да напише и не само афоризме, него и анегдоте, приче, пародије, стихове, скечеве, хумореске, па да још и црта карикатуре, портрете, сам опрема књиге и притом наступа на сцени, снима емисије за ТВ и радио. Константину Мелихану ласка такав мит о њему, али могу вас уверити да је Мелихан један човек. Тачније, један аутор у многим лицима“, пише Чотрић у предговору књиге „Модрица на папиру“ и додаје: „Он је уметник и научник ренесансне ширине и још шире руске душе“, закључује Александар Чотрић.
Прочитајте још: