Косовска битка „без рукавица“ у Њујорку — као ратних деведесетих

Жустра седница Савета Безбедности Уједињени нација посвећена Косову, вођена без „дипломатских“ рукавица, показала је да се Западу жури да затвори ово питање. Додатно је осветлила и међусобне односе великих сила, али и показала да је Русија аргументима свима ставила до знања да од брзог решења нема ништа.
Sputnik

Ово је оцена Владислава Јовановића, дугогодишњег амбасадора наше земље у УН, који наглашава да је епилог седнице – први пут јавно критиковање Приштине због односа према Специјалном суду од стране првог човека УН, и јасно стављање до знања од стране Русије да су Резолуција 12 44 и мисија Унмика неприкосновени на Косову.

Русија тражи поштовање одредаба УН од Приштине

Чврст став Русија је на овој показала и тиме што је руски амбасадор при УН Василиј Небензја оштро упозорио представницу косовског министарства спољних послова Мелису Харадинај да ће бити искључена са наредног састанка уколико буду приказивани косовски симболи. Он је протестовао због тога што се у укључењу у онлајн седницу представнице Приштине видела застава такозване државе Косово.

Амбасадор Русије, који иначе тренутно и председава СБ УН, рекао је да је недопустиво кршење правила учешћа Косова на седницама СБ УН.

„Поново на екрану видимо атрибуте такозване државности Косова. Подсећамо да су у Савету безбедности усвојена правила учешћа на заседањима када је реч о представницима Косова, и она се морају поштовати. Поред тога, желим да кажем, као представник Русије, да се на тај начин доводи у питање наша сагласност на позив Косову за учешће на наредној седници“, додао је Небензја.

Овакав став Русије није изнађење за нашег саговорика, као ни изјава немачког амбасадора при УН Кристофора Хојсгена који је практично од Србије затражио директно да призна Косово. Оно што је за Јовановића мимо свега преседан целе седнице јесте јавна критика Приштине.    

Косовска независност није свршен чин

„Став генералног секретара УН  у вези са руководством Приштине је нов. Томе је сигурно претходила дискретна подршка Трампове администрације којој је доста дрскости руководства у Приштини које се супротставља и Белој кући“, наглашава Јовановић. 

То је нови моменат који показује пре свега да и сама Америка почиње да губи стрпљење са тврдокорним ставовима појединих косовских лидера као и да на неки начин жели да се „отараси шумских људи“ који воде Косово, а који својим понашањем штете и америчкој политици.

„Ово је помало и опомена Америке Приштини да би, ако Трамп победи, могла да иде и корак два даље ка мењању до сада категоричког става који се односи на независност Косова. Односно, да свој досадашњи став прилагођава новим реалностима и новим геополитичким потребама Америке на Балкану. То може да значи да независност Косова није свршена чињеница како се то до сада третирало и да идеја да постане део УН није више сасвим одржив, са оваквим ставовима Приштине“, оцењује наш саговорник.

Прва јавна критика Приштине од стране УН

Јовановић такође сматра да је ова седница о Косову и Метохији показала и ширу слику односа глобалне политике у свету. За разлику од ранијег периода када смо имали слабу Русију и неутралну Кину, ствари су се сада драстично промениле, што је изгледа утицало и на јачање УН као организације.

„Чврст став Русије по питању мисије Унмик и Резолуције 12 44 није нов, али је чини ми се овога пута у расправи аргументовано однео победу. Оштрина, отвореност и сукобљавање аргумента који су преовладавали на овој седници показали су да је Косово постало проблем и у геополитичким односима великих сила. Такође, да то није само изолован забран у коме Запад може сам да одлучује и да намеће решења, већ ће морати да уважи и чињеницу да СБ не прихвата ни независност Косова као такву, нити чланице СБ УН, а пре свега Русија не дозвољавају да се УН елиминише са Косова и Метохије,“ објашњава саговорник Спутњика.

Јовановић додаје да су се овакве седнице „без рукавица“ одржаване у СБ УН само у периодима док је трајао грађански рат у БиХ и касније на Косову, када је дошло до агресије НАТО без одобрења СБ УН на СРЈ.

Седница на којој су маске скинуте 

„Запад ће из овога морати да извуче неке закључке и да своју досадашњу ултимативну и тврду позицију преиспита,“ каже Јовановић.

Ова седница СБ УН, како додаје, може да буде индикативна за даље односе у између великих сила, а нарочито за даље поступање Америке ако Трамп остане на челу Америке. Па и ако не победи, додаје наш саговорник, опет ће се одблесци ове седнице показати и некој новој америчкој администрацији да не може да може да ради као што је то пре чинила и да грубим поступцима намеће своје ставове другима.

„По свему судећи, ова седница може да буде и један почетак одговорнијег постављања и СБ, и великих сила према овом отвореном кризном питању које се зове - неовлашћено једнострано проглашење независности државности од стране Косова и Метохије, које се десило упркос СБ и његовој обавезујућој Резолуцији 1244“, каже Јовановић.

Аргументи Русије запушили уста Западу

Иначе на седници СБ УН, Сједињене Америчке Државе су  затражиле да се чланице Савета безбедности изјасне о „изради плана за транзицију УНМИК-а и одговорно смањење улоге мисије УН".Таквој идеји, која укључује драматично смањивање мандата и бројности УНМИК-а, оштро се успротивио руски амбасадор при УН Василиј Небензја, који је рекао да „Москва сматра да је УНМИК кључна међународна мисија на Косову".

У извештају који је претходно подељен амбасадорима чланица Савета безбедности, шеф УНМИК-а Захир Танин је упозорио на проблеме с којима се суочава Специјални суд за злочине ОВК.

Изасланик генералног секретара УН је, не именујући кривце, рекао и да су „поједини" политички лидери водили кампању против суда.

Коментар