Пут рушења 5Г одговор на Пут свиле: Америка увлачи Европу у обрачун са Кином

Америчкој антихуавеј коалицији придружила се и Шведска. Оценивши да представља једну од највећих претњи по националну безбедност, она је забранила коришћење опреме кинеских корпорација „Хуавеј" и ЗТЕ за 5Г телекомуникационе мреже. Тако је настављен „пут рушења 5Г“ као одговор на Пут свиле.
Sputnik

Сигурно да забрана„Хуавеја“ у појединачним земљама има утицај на пласман његових производа и ширења у свету, али га то неће зауставити. Поготово што као једна од значајних фирми у важном сектору телекомуникација, мада приватна компанија, несумњиво ужива подршку кинеске државе, сматра добар познавалац Кине и њене привреде Зоран Ђорђевић.

Пут рушења 5Г против кинеског Пута свиле

Инсталирана опрема ових кинеских произвођача мораће да буде уклоњена до 1. јануара 2025. године. Шведска, чија је компанија „Ериксон“ конкурент „Хуавеју“, продужила је тако низ европских земаља које су одлучиле да затворе врата својих телекомуникационих мрежа Кини.

Пут рушења 5Г одговор на Пут свиле: Америка увлачи Европу у обрачун са Кином

После прошлогодишње у фебруару, овогодишња турнеја америчког државног секретара Мајка Помпеа по Европи у намери да преломи савезнике не би ли дали црвени картон кинеском технолошком диву тек делом је успела.

Америка увлачи Европу у антихуавеј коалицију

Током августа Помпео је у то успео да убеди Румунију, Естонију и Летонију. Пољска и Чешка су га подржале у намери и пре него што је до њих стигао. Сада им се придружила и Шведска. У Британију и није морао да иде ради убеђивања. Као најјачи амерички савезник она је то прва учинила на европском континенту, те ће од 31. јануара идуће године, уз забрану увоза „Хуавејове“ опреме за 5Г мрежу и ону постојећу морати да уклоне до 2027. године.

Нису, међутим, баш сви склони оцени Помпеа да је „главна међу безбедносним претњама Комунистичка партија Кине која покушава да контролише људе и информације, као и економије“. Наравно посредством „Хуавеја“.

Одговор у Будимпешти

Да све не иде тако глатко како би Американци желели сведочи то што је у истом дану када је објављена вест о забрани „Хуавеја“ у Шведској стигла и она да ће кинески гигант изградити истраживачки и развојни центар у Будимпешти.

То је најавио мађарски министар спољних послова и трговине Петер Сијарто, напомињући да је то у Мађарској трећа инвестиција „Хуавеја“ који је прва кинеска компанија с којом је власт у Будимпешти пре седам година потписала стратешку сарадњу.

Нису Американци крили да нису срећни ни због отварања Центра за иновације и развој дигитализације „Хуавеја“ у Београду, средином септембра.

Хрватска приликом посте Помпеа није потписала заједничку декларацију усмерену против "Хуавеја", а Словенија је оставила могућност да о томе тек одлучи у наредном периоду.

Јула прошле године „Хуавеј“ је имао потписаних више од 50 комерцијалних уговора за развој 5Г мреже широм света, од којих у Европи 28, упркос притисцима из Вашингтона. У јуну прошле године је помогао у покретању 5Г комерцијалне мреже у Саудијској Арабији, а такође је закорачио на руско тржиште. И пре тога, у марту, ударац америчком лобирању задали су Уједињени Арапски Емирати када су објавили да ће им 5Г мрежу градити „Хуавеј”.

Проблем подигнут на државни ниво

Сад је питање колико и како ће се нови откази „Хуавеју“ одразити на његово пословање и може ли се томе супротставити.

Пут рушења 5Г одговор на Пут свиле: Америка увлачи Европу у обрачун са Кином

Некадашњи дописник наших медија из Кине, а потом и економски саветник у амбасади Србије у Пекингу, Ђорђевић каже да је вест из Шведске сигурно непријатна за Кину, јер није забрањено пословање само „Хуавеја“ него и ЗТЕ корпорације која је, такође, једна од најзначајнијих кинеских испоручилаца телекомуникационе опреме.

„Практично, ради се о шведском односу према Кини и ту је Кина одмах реаговала. Кинески амбасадор у Стокхолму позвао је шведску владу да размотри такву одлуку. То значи да се ти односи према компанијама већ подижу на један државни ниво“, истиче саговорник Спутњика.

Кини сигурно није свеједно да њене тако значајне компаније доживљавају непријатности на слободном европском и америчком тржишту које се бар тако декларише, каже он, оценивши да је то резултат америчког притиска и настојања да се ограничи кинески економски и технолошки наступ у свету.

Реч је, како сматра, о наставку економског рата који већ траје између Америке и Кине, како би се отворило тржиште европских али и других земаља за америчку технологију. И ту се, додаје он, суочавамо са другим проблемом, јер ниједна америчка фирма не може да понуди опрему тог нивоа и тог квалитета, а да она буде конкурентна кинеским ценама. Зато ће се, сматра он, различите државе различито постављати и поред врло значајног утицаја америчког притиска. Отуда имамо веома реазличито реаговање како земаља ЕУ тако и оних које нису њене чланице, објашњава Ђорђевић.

А шта кажу најјачи у ЕУ

Оне најјаче, попут двојца који кормилари у ЕУ, Америка још није превела на своју страну.

Немачка је некако неутрално саопштила да ће да појача надзор над опремом. Француска формулација је да неће искључити ниједну компанију са 5Г тржишта, али да ће то питање решавати у склопу свог и европског суверенитета и прилично је очигледно да неће апсолутно следити америчко инсистирање да потпуно искључи „Хуавеј“. Италија је, на пример, саопштила да показује разумевање за став САД, али да ће се оријентисати узимајући у обзир ставове ЕУ“, напомиње Ђорђевић.

За разлику од Аустрије која није поклела пред притисцима, Белгија у чијој је престоници и седиште НАТО је, наравно, ближе томе да искључи кинеске компаније уз изговорм да се ради о очувању безбедности, упркос томе што су Кинези толико пута поновили да су америчке тврдње неосноване претпоставке, односно непоштене и неприхватљиве тврдње за које нема конкретних доказа.

„Овај политички заплет који се сада дешава и одражава се на економску сарадњу, пре свега Америке и Кине, али утиче и на економске односе Кине са светом, сигурно се одражава са немалом штетом на „Хуавеј“, па и на ЗТЕ. „Хуавеј“ телефони на пример, сада не могу да се производе у оном обиму у коме је то било због америчке забране њихових чипова које „Хуавеј“ иначе користи“,  подсећа Ђорђевић, истичући да кинеска компанија тако губи део тржишта.

Пут рушења 5Г одговор на Пут свиле: Америка увлачи Европу у обрачун са Кином

То најбоље показује вест да након америчких санкција „Хуавеју“ јужнокорејски „Самсунг“ на крају трећег квартала очекује раст профита од чак 60 одсто у односу на исти период прошле године. То је знатно више него што су биле процене аналитичара који су предвиђали раст од 26 процената. „Самсунг“ би тако могао да се врати на трон највећег продавца паметних телефона, са кога га је у другом кварталу збацио управо „Хуавеј“.

Ко ће платити цену америчке амбиције

Наш саговорник ипак напомиње да „Хуавеј“ има огромно тржиште које није само у Европи. Највеће је у Кини, али је оно значајно и у Индији, Пакистану, југоисточној Азији уопште, али и у Африци где најсавременије технологије нису у највећој мери примењене, али се користи технологија „Хуавеја“.

„Несумњиво је да амерички притисак доноси економску штету овим двема кинеским компанијама и наравно економским односима Кине са светом. Како ће реаговати Кина, то је питање. Сигурно ће забранити уплив досадашњих снабдевача кинеског тржишта том врстом производа, или ће покушати да направи неке рестрикције, што ће опет бити штетно за Европу тако да ће тај заплет и економски спор донети обострану штету“, оцена је Ђорђевића.

Ипак то неће стати на пут „Хуавеју“ и његовом развоју. Како каже наш саговорник који је више пута посетио „Хуавеј“ у његовом седиште у Шенжену на југу Кине, тај гигант има изузетно јак развојни сектор, али и изузетно јак маркетинг и практично уплив у цео свет па га забране у појединим земљама неће зауставити.

На то указују и подаци о пословању, упркос америчким притисцима. У првој половини ове године „Хуавеј“ је имао раст прихода од 13 одсто у односу на исто време прошле године и раст нето добити од 9,2 одсто. Зато је питање ко ће на крају платити највећу цену америчком покушају економског обуздавања Кине и ко ће бити колатерална штета.

Коментар