Ови тестови ће, за разлику од постојећих ИгМ, ИгГ и ПЦР, показивати резултате већ за пола сата и неће се плаћати. Доктори полажу велике наде у њих, јер откривају антиген који напада организам и врло је прецизан, поготово у првих три до пет дана од појаве симптома болести.
„Брзи антигенски тестови су прецизни 96-97 одсто, они су високо сензитивни, изузетно добри, много јефтинији него ПЦР и с њима можемо да спроведемо право рано откривање и смањимо ризик заражавања. Клиничарима ће такође пуно да значе јер ће људе без проблема моћи да припреме за операцију или други третман у нон-ковид систему. Морамо да мислимо на хроничне пацијенте“, каже за Б92.нет епидемиолог др Бранислав Тиодоровић.
Брзи тестови ће се узимати брисом из грла и носа, што је и за пацијенте бољи комодитет у односу на вађење крви.
Према речима др Тиодоровића, Србија је донацијом добила између 30.000 и 50.000 тестова, али нам треба много више.
„Биће их по целој Србији. Неће нико морати да долази у Београд да би се тестирао. Биће их најпре по заводима, ковид амбулантама и на Институту за микробиологију, где ће бесплатно бити тестирани они за које се сумња да су заражени. Када урадимо валидизацију, онда ћемо да их набављамо и за домове здравља, за тестирање на границама, а моћи ће и приватно да се раде, али то ће приватници наплаћивати“, додаје епидемиолог.
Тестови на вирус корона прилично тачни, али далеко од савршеног
До сада су у употреби биле две главне врсте теста. Први је тест ланчане реакције полимеразе реверзне транскрипције или РТ-ПЦР. Ово је најчешћи дијагностички тест који се користи за идентификацију људи који су тренутно заражени САРС-КоВ-2. Делује откривањем вирусне РНК у ћелијама особе - најчешће сакупљене из носа.
Други тест који се користи назива се серолошким тестом или тестом на антитела. Овај тест проучава крв особе да би утврдио да ли су они створили антитела за вирус корона. Ако тест пронађе ова антитела, то значи да је особа заражена и створила антитела као одговор.
Неки тестови за вирус корона тачни су само око 70 одсто, каже за „Конверзејшен“ професор биологије Морин Феран на Технолошком универзитету у Рочестеру.
Шта чини медицински тест „тачним“?
Тачност медицинског теста одређује се мерењем две ствари: осетљивости и специфичности.
Осетљиви тест ће тачно идентификовати оболелог. Осетљиви тест поуздано показује оне који су позитивни. Ако је тест осетљив на 90 одсто, исправно ће идентификовати 90 одсто оних заражених – који су стварно позитивни. Међутим, 10 одсто заражених и тестираних људи добило би лажно негативан резултат – они имају вирус, али тест ће показати да немају.
Специфичнији тест ће тачно идентификовати људе који нису заражени. Мере специфичности исправљају негативне стране.
Клиничка осетљивост РТ-ПЦР тестова креће се од 66 до 80 одсто. То значи да ће скоро свака трећа заражена особа која се тестира добити лажно негативне резултате.
Осетљивост мери позитивну тачност, специфичност мери негативну тачност.
Потребне су једна до две недеље да пацијент произведе антитела на вирус, па можда неће бити довољно антитела у крви која би могла да се открију серолошким тестом ако је узет прерано након инфекције. То такође значи да ови тестови не би требало да буду главни тест који се користи за дијагнозу некога са тренутном инфекцијом, каже Феран.
Према Светској здравственој организацији, могуће је да тренутни тестови на антитела могу унакрсно да реагују са другим хуманим вирусима корона, што резултира лажно позитивним резултатима.
Још једна ствар која не иде наруку тачности постојећих тестова јесте то што асимптоматски људи и они са благим симптомима могу произвести мање антитела на вирус него болесније особе. Због тога серолошки тест који може прецизно да открије антитела код тешко болесних пацијената може бити мање у стању да идентификује пацијенте са мање антитела у крви. Слично као и РТ-ПЦР тестови, ово би резултирало лажним негативним налазима.