Нема људскости без природе: Пола века „бистре” уметности Божидара Мандића

„Децентрирана белина”, „Умрежавање”, „Премештање воде”, „Политика невиности” и „Уметност цепања дрвета” сегменти су програма којим ће Божидар Мандић 24. октобра у Музеју савремене уметности обележити 50 година свог авангардног рада у уметности.
Sputnik

У Парку скулптура Музеја савремене уметности, у оквиру догађаја „Прогоњена уметност” Мандић, познат по ставу да нема људскости без природе, одржаће предавање о пола века свог креативног рада - од прве изложбе „Једно вече звано вече” 1970. године на „Трибини младих” у Новом Саду.

После дијалога с публиком уследиће заједнички догађај „Скулптура гласовима”.

„Прогоњена уметност” је омаж Ђорђу Марковићу Кодеру, Љубомиру Мицићу, Љубиши Јоцићу и Владану Радовановићу.

Нема људскости без природе: Пола века „бистре” уметности Божидара Мандића

Од Трибине младих до Породице бистрих потока

Божидар Мандић (Нови Сад, 1952) завршио је аутомеханичарски занат, играо фудбал у клубовима ФК Војводина и Славија, радио различите физичке послове и самостално се образовао.

Почетком седамдесетих година 20. века припадао је авангардној сцени која се окупљала око „Трибине младих” у Новом Саду.

Са Владимиром Мандићем 1970. основао је уметничку групу „Смрдљиви Бил и компанија”, која је покренула властиту ликовну академије у шупи.

Учествовао је у перформансима новосадског концептуалног круга.

После напуштања уметничке праксе, од средине 1972. године, живи у градској комуни „Интима” у Теслиној улици број 18 у Новом Саду.

Нема људскости без природе: Пола века „бистре” уметности Божидара Мандића

Комуни припадају између осталих и Мирослав Мандић, Слободан Тишма, Владимир Копицл, Пеђа Вранешевић, Ласло Керекеш, Мирко Радојичић, Славко Богдановић, као и проширени круг уметника - пријатеља авангардног сензибилитета, попут Дејана и Богданке Познановић, Желимира Жилника, Ота Толнаија, Тибора Варадија, Јудите Шалго, Вујице Решина Туцића.

Мандић је 1977. основао еколошку комуну „Породица бистрих потока” у засеоку Брезовица, подно планине Рудник, која спада у пионирске тачке повратка природи.

Њена дејства су алтернативна, а дом је отворен и усмерен ка опстанку.

Она је, како истиче Мандић, мало живилиште у којем се негују елементи душе и људскости.

Нема људскости без природе: Пола века „бистре” уметности Божидара Мандића

Екологија, хуманизам и култура

У „Породици бистрих потока" развија се емоционалност и загрљајност, а три њена основна елемента су екологија, хуманизам и култура.

Спроводећи концепт ненасилног просветитељства „Породица бистрих потока" живи реалну утопију остварења острва на ком се, у оквиру борбе за планету и појединца, супроставља глобализацији, технологији, напретку и профиту.

Мандић је објавио 25 књига, реализовао двадесетак самосталних изложби и режирао исто толико позоришних представа.

„Породица бистрих потока" од 2002. године организује Фестивал алтернативног позоришта ШУМЕС (Шумски сусрети), а од 1993. комуна додељује и награду интелектуалцима који се боре за природу.

Коментар