Пoчетак последњег ТВ дуела Доналда Трампа и Џозефа Бајдена, 10 дана уочи председничких избора у САД, заказаних за 3. новембар, очекивано је донео све оно што је и било знано у њиховом гледању на проблем пандемије коронавируса, с једном не мање важном разликом. Трамп је у међувремну преболоваоковид 19.
Маска као поглед на свет
Само два дана после прве ТВ дебате испоставило се да је заражен вирусом са којим се, вероватно на опште изненаћење, а на одушевљење својих присталица, врло брзо вратио не само предсеничким активностима него и у кампању. Наравно, доследан свом ставу, носећи маску само тамо где је то баш морао, за разлику од Бајдена.
Коментаришући како су и један и други у ТВ дебати гледали на борбу против коронавируса који је у Америци однео 220.000 живота, а према званичним подацима од пре месец дана без посла оставио 22 милиона људи, Павић указује да исказане разлике треба шире посматрати.
„Ту се види огромна разлика, скоро идеолошка између Америке старог кова и Америке новог светског поретка, где Трамп представља ту стару слободољубиво-каубојску Америку, индивидуалистичку, која не трпи превелика ограничења своје слободе. С друге стране, Бајден је тај који симболише све супротно, да држава може људе да 'затвара', ако сматра за сходно да ограничава слободу појединца. Има велике симболике у томе, јер то је суштинска разлика, на нивоу идеолошке“, каже саговорник Спутњика.
Може ли прележани вирус бити адут
На то су указивале и алузије Трампа о Бајденовој кампањи из подрума сопствене куће када је неретко иако „на сигурном“ често у изјавама, пред тв камерама, био „заштићен“ маском.
У корист става о погубности затварања Трамп је призвао управо свој случај, да је и у позним годинама успео да се брзо избори са вирусом и да настави кампању. На питање колико ће то имати утицај на бираче, Павић подсећа да је његово гласачко тело тиме било одушевљено и да га је то додатно подигло у њиховим очима.
„Чињеница је да је он инсистирао да изађе из болнице што је пре могуће и да се што пре врати нормалним активностима. А Бајден се понашао скоро као болестан човек да би избегао да се разболи“, констатује Павић.
Отварање привреде или задуживање државе
Он додаје да Трампов брзи повратак у кампању после болести симболише потребу да се Америка отвори, а пре свега њена привреда како би људи могли да раде и живе.
„Један од главних Трампових адута, можда и главни адут и пре епидемије је била економија. Трамп је свестан да ће када се људи затворе економија бити прва жртва и зато му је стало да не буде затварања да би привреда могла да почне да функционише. Бајден је, пак, мишљења да је важније сачувати здравље по сваку цену па и жртвовањем привреде и да се то решава тако што ће централна банка да штампа још новца, а да се држава додатно задужи“, подсећа Павић.
Те поделе су каже биле очигледне. Тамо где демократе у Америци воде главну реч тамо је био много ригорознији систем затварања, карантина, обавезног ношења маски, него тамо где владају републиканци.
„Није то, значи, само ствар Трампа и Бајдена, то је партијска ствар, али и ствар различитог поглед на свет и то је стварно постало очигледно током ове дебате“, закључио је саговорник Спутњика.