Познато је да су многе врсте бактерија које узрокују болести развиле отпорност на постојеће лекове. Према истраживањима научника, бактеријске инфекције чине око петине свих смртних случајева на свету. Због тога научници из различитих земаља непрестано траже нова антибактеријска средства. Резултати ових истраживања су објављени у часопису „Просидингс оф Натионал Академи оф Сајнс“.
Биолози са Медицинског факултета Универзитета Перељман у Пенсилванији су открили да кључни састојак отрова азијске осе „Веспула левиси“, пептид мастопаран-Л или маст-Л, уништава бактеријску мембрану, убијајући уједно и опасне патогене.
Овај протеин, који је у малим дозама генерално безопасан за људе, и даље је прилично токсичан. Уништава еритроците и изазива алергијску реакцију која код осетљивих особа може изазвати анафилактички шок па чак и смрт. То настаје као резултат наглог пада крвног притиска и прекида у дисању.
Циљ научника је да појачају антибактеријска својства мастопарана-Л и учине га безбедним за људе. Дигиталном обрадом базе података познатих антимикробних пептида, пронашли су такозвани пентапептидни мотив повезан са јаком антибактеријском активношћу.
Затим су заменили део на једном крају маст-Л, који се сматра главним извором токсичности за ћелије човека и добили модификовану верзију протеина маст-МО.
Истраживања на мишевима су показала да маст-МО добро штити животиње од смртоносних бактеријских инфекција као што су Ешерихија коли и Стафилокока ареус и то без озбиљних нежељених ефеката. Ефикасност масти-МО је била иста као приликом коришћења постојећих антибиотика као што су гентамицин и имипенем.
„За лечење све већег броја инфекција отпорних на лекове све су потребнији нови антибиотици. Отрови су неискоришћени извор потенцијалних лекова“, наводи се у саопштењу за штампу Универзитета у Пенсилванији, констатације доцента за психијатрију, микробиологију и биоинжењеринг Цесар де ла Фуенте.
„Приступи, које смо користили у овој студији, могу се применити за проучавање антимикробних и имуномодуларних својстава молекула пептида и за стварање нових метода лечења“.
Научници су доказали да маст-МО убија бактерије чинећи њихове спољне мембране порознијим. Поред директног деловања, олакшава продор истовремено примењених антибиотика у бактеријске ћелије. Маст-МО потискује штетно имунолошко деловање, што код неких бактеријских инфекција доводи до тешких компликација.
Научници су направили десетак варијанти масти-МО и одабрали те које су значајно појачале антимикробни одговор без токсичности на ћелије човека. Надају се, да ће на основу ових молекула направити нове антибиотике, али ће и наставити са проучавањем отрова како би пронашли нове кандидате за антибактеријску улогу.