Ретроспективна поставка обухватиће дела из петодеценијског рада уметника - цртеже намењене драмским, балетским и оперским представама, изведене оловком, тушем, акварелом, пастелима, понегде и уљем, у којима се уочава маштовитост, култура аутора и смелост у померању граница могућег и задатог.
„Ова изложба показатељ је мојих креативних решења - мојих цртежа и скица, али на мене интимно не утиче само мој рад, него неминовно представа у целини, како је публика видела, колико је дуго играна, где је гостовала и побеђивала”, каже за Спутњик Миодраг Табачки.
На цртежима разигране линије и грациозне фигуре
Урадио је више од две стотине сценографија и костиме за преко стотину драмских, оперских, балетских и луткарских представа.
„Цртеж без присуства боја је био моје решење за балетску представу ’Сан летње ноћи’ (1987), драму ’Сумњиво лице’ (1974) са Љубишом Ристићем, ’Бубњеве у ноћи’ (1982, Београдско драмско позориште), ’Ожалошћену породицу’ (Хрватско народно казалиште у Загребу), ’Антигону’ (Љубљанско месно гледалишче, па ’Баладу о господару Халевину’ из Антверпена. Све ове представе припадају једном жанру мог рада, док сам за поједине опере укључио боју и просторна решења приказао у маниру епохе“, појашњава Табачки.
Разиграном линијом са мноштвом детаља и са шаљивим готово карикатуралним представама Табачки приказује сцену у „Бајци о краљу Јелену“, комаду „Никад се не зна“ или Фејдоовом „Силом муж“.
Линијама цртежа супротставља акценте у боји код „Баладе о господару Халевину“ и „На летовању“ Максима Горког, сликарски поступак применио је код „Цемента“ Ф. Гладкова и Х. Милера или „Кармине Буране“ Карла Орфа, док је код „Родољубаца” Јована Стерије Поповића комбиновао сликане партије и линеарне цртеже.
За „Сан летње ноћи“ Табачки је изабрао грациозне, елагантно издужене фигуре рађене тушем, Сервантесов „Човека од Ла Манче“ се издваја по достојанству мушких фигура и љупкости женских, по ефектним бојеним односима са значајном улогом црвене боје, а „Дух земље“ Ф. Ведекинда по раскошним скицама инспирисаним духом сецесије.
Маштовитост, култура и смелост
У тексту који прати изложбу Гордана Поповић Васић истиче да су цртежи Миодрага Табачког изразите имагинације, богатог ликовног језика и често сложених замисли.
„Основне премисе су увек текст и захтеви редитеља и та чињеница одређује почетну подређеност, неопходну дисциплинованост, условно говорећи границе могућег. Међутим иза те баријере откривамо праву природу талента Миодрага Табачког: маштовитост, културу и смелост”, оценила је Поповић Васић.
Табачки каже да му се ретко дешавало да се нађе у пројекту у коме је концепт редитеља дијементрално различит од концепта писца и да углавном сви мање или више прочитају или доживе пројекат на исти начин.
„Мени је стало да што више кажем визуелном компонентном представе и то ми је обично успевало. Много ми значи да елементарне смернице за представу добијем пре читања текста да се не би десило да ја то другачије прочитам од редитеља и да се за то јако вежем па ми тешко пада да се иза тога коригујем”, наводи Табачки.
Другачије је када ради познати комад попут Шекспировог „Хамлета”.
„Радио сам четири Хамлета, а да не говорим о ономе који сам читао као гимназијалац и касније на Факултету примењених уметности. Интригантно је што један исти текст можете на другачији начин прочитати. Наравно не много различит. Бар у мом искуству то не постоји”, објашњава Табачки.
Креативност и игра и у једноставности
Табачки каже да никада није спутаван у својој креативној слободи па је инспирацију налазио чак и у енеријерима који би требало да буду врло једноставни.
„Једноставан ентеријер вас може повести у истраживање. То је моје искуство са представом ‘Нигде никог немам’ у продукцији Црногорског народног позоришта где сам осмислио неуобичајно решење. Четврти зид између публике и сцене сам склонио тако што сам га спустио и положио на пут између гледалишта и глумаца. То је моју машту разиграло и касније се то испоставило као велики квалитет представе”, додаје Табачки.
Изложба цртежа Миодрага Табачког у галерији „Хаос” ће трајати до 27. новембра.