Родила се 10. јуна 1897. године у Санкт Петербургу. Татјана је била светле пути, плаво-сивих очију и лепе кестењасте косе. У палати се говорило како је најлепша од четири сестре и најсличнија мајци Александри, са којом је била врло блиска. Штавише, причало се како је она и најдража царичина ћерка. Од малена имала је блиски однос и са својом 18 месеци старијом сестром Олгом. Са њом је делила собу, своје тајне и жеље. Биле су толико нераздвојне да су добиле надимак Велики пар.
Сестре Романов нису имале никаквих додира са спољашњим светом све до Првог светског рата, када су Олга, Татјана и мама Александра завршиле болнички курс и бринуле као медицинске сестре Црвеног крста за рањенике. Ово је нарочито одговарало лепој Татјани, која је од малена била практична и имала природни таленат за вођство. Била је рођена да руководи, па су јој сестре наденуле и надимак Гувернанта, пише портал Опанак.
Руски цар Никола II Романов било је нетипично либералан за владара оног времена. Показао је то у неколико наврата, а поготово када је српски краљ Петар Први Карађорђевић затражио руку његове Татјане за свог сина и престолонаследника Александра првог.
Брачни преговори су прекинути због избијања Првог светског рата, али пар је наводно размењивао писма све до трагичног завршетка породице Романов.
По избијању руске револуције 1917. године, цела царска породица ухапшена је и одведена у Јекатеринбург. Иако су били под целодневним надзором, нису оскудевали ни у чему. Руски је цар био ослобођен свих дужности и обављао је ситнице као сваки други мушкарац – цепао је дрва за огрев, шетао имањем и дружио се са својом породицом.
Постоје приче како су се сестре Романов зближиле са тамничарима и са њима разговарале током поподневног чаја као са познаницима.
На том месту су бездушно погубљени, заједно са послугом и породичним лекаром. Са прелепом Татјаном убијен је и њен вољени пас Ортино, француски булдог.
Након овога настао је мит да је једно дете успело да преживи и настави живот у унутрашњости Русије. На стотине теорија наводи да су бољшевички одред смрти избегли или Анастасија или син Алексеј.
Њихови остаци ексхумирани су почетком деведесетих година прошлог века и сахрањени у царској гробници у Санкт Петербургу, а цела породица проглашена је светом 2000. године од стране Руске православне цркве.
Прочитајте и:
- Како је изгледала тетоважа краља Александра коју је имао преко целих груди
- Зашто је МИ-6 убила Распућина?
- Последњег Романова у царској Русији родила је Српкиња