Од сада ћемо кад год подигнемо поглед ка горе, ка висовима Црне Горе, знати да изнад нас лебди још један истински орао слободар! Вечан му спомен!”, рекао је владика Григорије.
“За мене је митрополит Амфилохије био и пророк и песник, а то је као да кажете храброст и нежност у једноме. Песник рањеног, отвореног срца коме су капље крви и суза непрестано капале над Црног Гором”, истакао је Григорије, додајући да сузе које проливао Амфилохије нису биле узалудне:
“Али не узалуд, него су лиле да умију Црну Гору и заливају виноград који засади рука Господња, слично оној мајци Јанковић Стојана, која је сузама виноград заливала дозивајући свога сина. Овај молитвеник дозивао је непрестано Сина Очевога, Христа Спаса, кога су зли виноградари избацили напоље и убили. Монах, свештеник и пророк пламене песме, успео је да призове Христа, а виноград да расте и многи род доноси. Митрополит Амфилохије се никада није уплашио. То га је учинило, у овом свету страха и кукавичлука, магнетом привлачним за уплашене и растужене, које је радо примао под своја орловска крила слободе”, рекао је Григорије.