Историчар из Приштине: СПЦ присвојила хришћанско наслеђе Косова, до 1913. Албанци су били владике

Из Приштине поново стижу поруке o српском културном и духовном наслеђу на Kосову, које ће додатно распламсати српско-албанске односе. Историчар и публициста Јусуф Буџови тврди да Српска православна црква присваја наслеђе хришћанства на Kосову, напомињући да су део тога сви народи Балкана који су се налазили на простору Kосова у средњем веку.
Sputnik

Буџови за Kосово Онлајн каже да је Ахтисаријев план за Kосово политички концепт и да је, по овом питању, у супротности са историјским чињеницама. Он додаје да је Ахтисари кроз научна истраживања дао политички одговор на полемике око порекла имовине СПЦ на Kосову.

„Чињенице су да је СПЦ присвојила право хришћанског наслеђа на основу језичке литургије, која је на овом поднебљу била најпре на грчком, па од 12. века и на староцрквеном, словенском језику. Тај фактор треба да се дефинише и ту леже ти проблеми који су више политички”, каже Буџови.

Он указује да су поједини храмови СПЦ на Kосову изграђени на темељима католичких цркава, уз напомену да управо то потврђује теорију о присвајају тековине „заједничког хришћанства”.

„Не бих могао дати компетентан одговор, други научници се баве тим питањем, али постоје још неке индиције да су се те цркве градиле на основу тих старих цркава које су постојале. Што се тиче Дечана, у средњем веку је то био и храм Албанаца, јер историјски већи део Албанаца овог поднебља били су православне вере и није никакво чудо да су владике тих цркава све до 1913. године били Албанци. И то чувене фамилије. Зашто би они чували те цркве када не би веровали у њих? Што се тиче историјских аргумената, могу се наћи и у српској историографији подаци да је било пуно Албанаца који су били део православне цркве”, објашњава Буџови.

Историчар из Приштине: СПЦ присвојила хришћанско наслеђе Косова, до 1913. Албанци су били владике

Он наводи да је Ахтисаријев план политички концепт који је у супротности са културним и историјским чињеницама, додајући да није против статута СПЦ који треба да буде под ингеренцијом Kосова.

„Ахтисаријев документ је регулисао неке позиције које нису адекватне културној и историјској реалности. Мислим да православна црква на Kосову треба да има свој правни статут, али цркве и све друге институције треба да се третирају као власништво државе Kосово. Ту постоји политички проблем између Приштине и Београда. Има доста затегнутости, поготово што су поједини манастири проглашени као светско благо под покровитељством УНЕСKО, и то је добро, подразумева чување и добијање културне светске димензије, али није добро ако се на основу тог статута тражи политички статут. Православна црква треба да има сва права, али да та права подлежу држави Kосово”, истиче Буџови.

На питање када очекује да Kосово постане члан УНЕСKО, Буџови одговара да то зависи од многих фактора.

„Ту су неки услови који нажалост до сада нису испуњени. Kосово и Србија треба да се договоре око манастира, да буду што комплетније представљани. Било би врло важно да Kосово постане члан УНЕСKО, али и ту постоје проблеми који су политизовани. У неком светском оквиру вероватно ћемо изгубити од те политизације која ће се одразити и на културном нивоу”, сматра Буџови.

Овај историчар каже да данашња деца уче погрешну историју, која је, по њему, заснована на ненаучним ставовима.

„Та историја коју деца на Kосову уче је врло ненаучна историја и више је политичка. Ја сам био одувек критичан према тим књигама, то су махом ненаучни ставови. Ту има романтизма, национализма, има пуно нетачних, ненаучних ставова. Највећи проблем не само на Kосову већ и у Албанији, Србији и Македонији је тај што деца уче погрешну историју. Још увек, колико примећујем у тим текстовима има тог национализма, има пуно тога што треба да се мења”, закључује Буџови.

Прочитајте још:

Коментар