Око 370. године хунска војска освојила је немачка племена и заузела већи део западне Европе. Поставља се питање да ли овај номадски народ заслужује варварску репутацију коју има?
Тешко је дати одговор. Хуни остају веома мистериозни највећим делом због недостатка писаних извора и њиховог нејасног порекла, пише историчар Питер Хедер. Једни сматрају да су Хуни дошли из данашњег Казахстана, а да су источне степе прешли око 350. године. Други мисле да потичу од туркијског народа Сјунгну, пастирског номадског племена које је ујединило већи део Азије крајем трећег и почетком другог века пре нове ере, пише „Национална географија“.
Крећући се уз Црно море, Хуни су нападали све који су им се нашли на путу. Вандали, Визиготи, Готи и други народи, бежали су ка Римском царству. Ове миграције дестабилизовале су Царство и допринеле да Хуни добију своју варварску репутацију.
Њихов најозлоглашенији вођа, Атила Хунски, потврдио је такву репутацију својих ратника између 440. и 453. године нове ере, предводећи своје хорде већим делом западне Европе, укључујући и Галију (данашњу Француску). Због неописиво насилног начина на који је пустошио села на која је наилазио, добио је епитет под којим је остао запамћен у историји, Атила Бич Божији.
Међутим, археолошки налази говоре другачије. На пример, 2017. године, археолог Сузан Хакенбек анализирала је кости Хуна покопане у Панонији, у једној бившој римској провинцији која се налазила на територији данашње Мађарске. Изотопска анализа открила је да су се Хуни мешали са Римљанима, као и да су размењивали културна добра. Хунска историја „није нужно само прича о сукобима, него и прича о размени преко границе и прилагођавању два погранична народа“, изјавила је тада Хакенбекова за Вашингтон пост.
Сам Атила Хунски никад није напао Рим, његово царство се распало 469. године, али ипак, варварска репутација његовог народа се задржала. Са друге стране грчки историчар Јорданес назвао је Хуне „издајничким племеном“ које је било уско повезано са распадом Римског царства. Други пак верују да је Римско царство већ било ослабљено и нестабилно, и лак плен за Хуне.
Застрашујућа репутација Хуна играла је улогу и у неким догађајима из блиске историје, када је немачки цар Вилхелм Други током говора 1900. године храбрио своје војнике да буду сурови и немилосрдни као Хуни. И тако је тај термин „немилосрдни као Хуни“, постао блиско повезан и са Немачком. И током Првог светског рата термин „Хун“ се користио као опис Немаца. Тако су Хуни у колективној свести остали запамћени као варварски народ – а можда су заправо имали много мање моћи него што мислимо када изговоримо њихово име.
Прочитајте и: