Према подацима извора листа, горе наведена одлука је донета у складу са законом из 2017. године који обавезује Пентагон да смањи за 110 број генерала или адмирала до децембра 2022. године. Још један разлог је геополитичка ситуација, која диктира јачање обуздавања Русије и Кине.
„Волстрит џурнал“ цитира наредбу шефа Пентагона Марка Еспера од 24. августа да се на места војних аташеа у Великој Британији, Турској, Саудијској Арабији, Уједињеним Арапским Емиратима, Кувајту, Египту, Пакистану и Ираку именују пуковници и капетани, а не генерали и адмирали. Пентагон је повукао аташее у Гани, Екваторијалној Гвинеји и низу других западноафричких држава.
У Пентагону су се, коментаришућу ову одлуку, позвали на Стратегију националне одране која је означила три главне категорије претњи са којима се, по мишљењу Вашингтона, САД сада суочавају. Ради се о такозваним ревизионистички расположеним државама, међу којима су Русија и Кина, режима-изгоја као што су Иран и Северна Кореја, као и терористичким организацијама и међународним криминалним групама.
Како наводи лист, одлука Министарства одбране је изазвала противљење и републиканаца и демократа у Конгресу, као и високих званичника у Влади. Они сматрају ову одлуку кратковидом која може штетити односима са кључним савезницима, као и сарадњи у борби против тероризма. Осим тога, то може повећати утицај Русије и Кине у Африци и на Блиском истоку, наводи лист.