Како је могуће да се покраду избори у Америци

Могућност изборне крађе на америчким председничким изборима један је од елемената изборне кампање Доналда Трампа и пре свега се односи на гласање путем поште, коју је ове године искористио рекордан број Американаца. Ипак, чињеница је да у америчком изборном систему не постоји институција која одређује ко је победник избора.
Sputnik

Сумње у то да ће неко починити изборну крађу и украсти гласове који у америчке изборне комисије стижу путем поште, према речима некадашњег дописника листа „Политика“ из Вашингтона Милана Мишића, пренаглашене су. За тако нешто, према његовим речима, нема доказа, јер су ранија истраживања о томе указала на веома мали проценат грешке.

„Трамп је, осим тога, најавио да ће видети да ли ће признати резултате избора. Признаће их свакако ако буде победио. Оно што је очигледно његова намера, јесте да оспори валидност гласањем поштом, које је ове године због здравствене ситуације и кризе изазване вирусом корона драстично веће. Његова је претпоставка да ће се поштом изјашњавати махом присталице демократа“, објашњава Мишић.

Је ли уопште могућа крађа избора у Америци

Кључни проблем на овим изборима, а који у досадашњим изборним циклусима није био у фокусу је, према Мишићевим речима, чињеница да у америчком изборном систему не постоји институција која одређује ко је победник избора.

„Све се до сада заснивало на политичкој норми или политичком обичају да када постане јасно који ће кандидат први стићи до 270 електора, што је минимум за улазак у Белу кућу, други кандидат који за то више нема шанси, признаје резултат. Ако ситуација буде тесна и неко одбије да призна резултат и почне да оспорава резултате избора, то би могао да буде увод у уставну и разуме се, политичку кризу са неизвесним исходом“, каже Мишић.

Једна од могућности је, према речима нашег саговорника, да се председник бира у Представничком дому Конгреса. У том случају гласају државне делегације, а не сваки члан Представничког дома појединачно, а у државним делегацијама већину имају републиканци. Они имају право да за председника изаберу кога желе, не обазирући се на изборни резултат нити на то ко су били кандидати. Овако је изабран само један председник у америчкој историји — Џон Квинси Адамс 1825. године.

Од завршетка избора почиње прелазни период који кулминира 20. јануара, када се из Беле куће исељава стари, а усељава нови председник, а званично проглашење изборних резултата обавља се 14. децембра, када се састаје електорски колеџ. Правило и политичка пракса у већини држава је да кандидат који је освојио већину, добија све електорске гласове, осим у две државе. Међутим, према слову Устава, свака држава може електорске гласове да додели по нахођењу, објашњава Мишић.

„Дакле, има пуно елемената за политичку драму и политичку кризу. Све зависи од тога какав ће бити резултат, а оно што отежава ситуацију и што повећава вероватноћу кризе, јесте чињеница да ће бројање гласова потрајати неколико недеља, а можда и више од месец дана“, оцењује Мишић.

Непостојање личних карата отвара могућност за крађу

Контрола избора у Америци је уобичајена, додаје Мишић — поштански гласови отварају се пред специјалним комисијама, што је уређено на нивоу савезних држава. Због тога имамо ситуацију да се понегде већ данима броје поштански гласови, али се не саопштавају резултати, док у другим државама бројање поштанских гласова почиње тек када се затворе биралишта.

Због тога што у Америци не постоји јединствени идентификациони документ и што је процедура регистрације бирача и провера идентитета у свакој држави дефинисана на посебан начин, према Мишићевим речима, спречавање гласача да гласају је најбољи начин за крађу избора. Што се тиче бројања гласова, једини пут када је са тим било проблема били су избори 2000, када је победио Џорџ Буш Млађи захваљујући судској одлуци.

Све то повећава могућност од заоштравања политичке ситуације у Америци. Америка је, према Мишићевим речима, веома поларизована. Ваља напоменути да се у XX веку свега три пута догодило да председник не буде реизабран — Херберт Хувер изгубио је 1932. изборе од Франклина Делана Рузвелта, Џими Картер је поражен од Роналда Регана 1979, а Џорџ Буш Старији изгубио је изборе од Била Клинтона 1992.

Како је могуће да се покраду избори у Америци

Прочитајте још:

Коментар