Руски амбасадор у УН предложио разговор о затварању Канцеларије високог представника у БиХ

Стални амбасадор Руске Федерације у УН Василиј Небензја скренуо је пажњу партнера на то да је сазрело време за ревизију услова и критеријума затварања Канцеларије високог представника у БиХ и предложио да се о томе размене мишљења током седнице Управног одбора Савета за спровођење мира 1. и 2. децембра.
Sputnik

Небензја је током видео-конференције Савета безбједности УН о ситуацији у БиХ истакао да високи представник у БиХ Валентин Инцко настоји да пребаци сву одговорност за неуспех процеса међуетничког помирења у БиХ искључиво на Србе и Хрвате.

Руски амбасадор изразио је жаљење због чињенице да је високи представник у БиХ Валентин Инцко у најновијем извештају још једном изнeо субјективну и од реалности веома далеку слику стања у БиХ.

„Очигледна је упорна тежња високог представника да сву одговорност за неуспешан процес међуетничког помирења пренесе на Србе и Хрвате у БиХ. Они се без основа називају "рушиоцима" Дејтона. Високи представник жели да заплаши међународну заједницу могућим распадом БиХ, при томе, потпуно игноришући реалну ситуацију у земљи“, истакао је Небензја.

Небензја је подсетио да се ове године обиљежава 25 година од потписивања Дејтонског мировног споразума, да је Русија гарант тог споразума.

Он је напоменуо да с тим у вези Русија подржава основне принципе суверенитета и територијалне цјеловитости БиХ, равноправности три конститутивна народа и два ентитета са широким овлаштењима.

Небензја је позвао партнере у Савету безбедности УН да се у години када се обележава 25 година од мировног споразума недвосмислено изјасне у корист тих постулата.

Он је истакао важност Дејтонског мировног споразума за БиХ, те нагласио да је тежња да се уруши систем заснован на том документу оптерећена озбиљним последицама не толико за Балкан, него и за целу Европу.

Небензја је указао на чињеницу да је, према оценама руске стране, ситуација у БиХ у потпуности стабилна, и да не представља претњу за међународну и регионалну безбедност, преноси Руска газета.

„Истовремено, међуетнички односи показују негативну динамику“, рекао је он и додао да је очигледан пад нивоа разумијевања и квалитета унутрашњег дијалога.

То је, како је рекао Небензја, везано, пре свега за појачаном тежњом појединих бошњачких званичника за прекрајањем Дејтонског споразума у корист централизације и унитаризације БиХ.

„Том процесу подршку дају неки међународни фактори. Никакви политички ставови споља не могу се сматрати основом за рушење система баланса етничких интереса у БиХ, формираних мировним договором“, нагласио је Небензја.

Он је напоменуо да је било каква измена тренутног поретка могућа само као резултат равноправног договора три народа и два ентитета без било каквог утицаја спољног фактора.

Небензја је саопштио да Русија намерава и даље да доследно доприноси примени мировног споразума у БиХ и да јача конструктивну сарадњу са свим народима у тој земљи.

„БиХ има све шансе да постане зона успешне политичке, економске и културне сарадње што ширег круга учесника“, констатовао је он.

У вези са обелжавањем 25 година од потписивања Дејтонског мировног споразума, у плану је, како је рекао, ускоро организовање сусрета чланова Савета безбедности током којег ће бити дата реч законским представницима сва три конститутивна народа у БиХ.

„Сматрамо да ће тај догађај бити прилика да се боље схвати право значење мировног споразума, значај његовог испуњавања у пуном капацитету у контексту садашње ситуације у БиХ, да се оцени политичко и историјско значење Дејтона за БиХ и цео Балкан“, нагласио је он.

Извештај који је Инцко поднео Савету безбедности подржали су представници Америке, Белгије и Њемачке.

Влада Републике Српске Савјету безбедности УН доставила је 24. извештај у којем је представила своје виђење стања у БиХ.

Коментар