Подела на богата и сиромашна насеља остаје проблем многих европских градова. Тамо где живе утицајни порески обавезници и где се протежу најпопуларније пешачке стазе, све ће изгледати лепо. Али ако скренете у неку другу улицу, можете се наћи у друкчијем, нимало лепом свету, у ком не само да нема канти за смеће, него некада нема ни расвете. У неке од ових насеља чак ни полиција не ризикује да дође.
Један од најпрљавијих градова у Италији је бучна метропола са мноштвом прелепих зграда — Напуљ, рекао је шеф еколошке радионице државне аутономне институције „Урбанистички план Москве“ Иван Галушкин.
„Многи путници су прозвали Напуљ градом прљавштине. Смеће и прљавштина на улицама су честа појава. Од 2007. године град буквално плива у смећу. Данас су власти Напуља успеле да се изборе са проблемом смећа, али еколошка ситуација у граду није најповољнија у поређењу са целом Италијом, а пренатрпане депоније се и даље могу наћи на железничкој станици Напуља на тргу „Гарибалди“, истакао је он.
Тако док су раније посетиоци обилазили само Кремљ и Бољшој театар, сада их занима читав град. И већина туриста примећује чистоћу Москве, чак и на периферији града.
Године 2018, када је град буквално био преплављен гостима Светског првенства у фудбалу, многи од њих нису одседали у луксузним хотелима на централним градским улицама, већ у јефтиним хотелима изван Трећег транспортног прстена или чак у изнајмљеним становима у свим стамбеним насељима Москве. И сви су били изненађени да квалитет чишћења и стања улица у руској престоници не зависи од престижа подручја. Штавише, у Москви у принципу не постоји оно што се у европским градовима обично називати нефункционалном или криминалном четврти; овде је незамисливо да екипа за чишћење не посећује одређена места јер тамо није безбедно. Отуда руска престоница поред епитета белокамена заслужује и назив „чиста“.
Теорија баченог папирића
Кад се говори о повезаности догађаја често се помиње „ефекат лептира“, односно последице неког наизглед безначајног догађаја. За чисте улице постоји „ефекат папирића“. Један омот од слаткиша не претвара улицу у сметлиште, већ даје пролазнику разлог да помисли да и он може да га баци. А ако се не склоне, ти папирићи шаљу поруку - „овде је то дозвољено“.
Социјални психолог Алексеј Рошчин објашњава утицај околине на људе термином „понашање на терену“. Открио га је немачки психолог Курт Левин, а своди се на то да наши поступци не зависе само од наших намера, већ и од утицаја околине. Ово је посебно уочљиво на примеру деце: дете хода, види лопту, значи мора је шутнути; или види да конопац виси, значи треба га повући. Односно, сам предмет и околина су нам створили мотивацију, истиче експерт.
То, иначе, не важи само за смеће, већ и за графите. Иако неки сматрају да је оваква врста уличног изражавања вандализам, уметници имају свој кодекс части и логику која савршено илуструје „теорију разбијених прозора“.
„Многи људи мисле да су тагери (графити који одражавају потпис аутора) и уметници графита увек вандали који желе да упропасте нешто лепо“, жали се оснивач галерије уличне уметности Not Found Gallery и колекционар графита Максим Кишкин.
Али ако погледате мало боље, они најчешће бирају старе ствари, канте за смеће, сломљене степенице, напуштене зграде, то јест, нешто привремено или мобилно. Обновљене историјске виле ретко дирају.
Чишћење на сваком кораку
Тако се корак по корак у неочишћеном граду појављују неовлашћене депоније, затим ситни улични злочини који, ако нико не интервенише, прерастају у прави криминал.
Штавише, што је гора ситуација на улици, чак и у почетној фази када је проблем „само“ јучерашњи папирић од слаткиша, људи тамо инстиктивно проводе мање времена. Не инсистирају без разлога урбанисти из свих земаља на томе да што боље град извлачи људе из својих станова, то је његов развој одрживији. Испоставља се да се у граду у којем је улица „умрла“ не развија бизнис, не врши се социјална контрола и, на пример, не ради дежурни превоз.
Због тога Москва тако озбиљно схвата чишћење својих улица и јавних простора: ово није естетски хир, већ витална потреба града који брине о добробити својих гостију и становника.
Размере великог чишћења у Москви су импресивне: возни парк специјализоване путне технике државне буџетске институције „Аутомобилски путеви“ има 6,5 хиљада јединица возила која опслужују преко 42 милиона квадратних метара градских путева.
У летњој сезони ауто-путеви и уличице Москве се перу уз помоћ специјалног камиона за прање површина, а мету се уз помоћ посебне вакумске технике. Тротоари, паркиралишта и стајалишта за јавни превоз чисте се од природног и свакодневног смећа два пута дневно, а на местима до којих је тешко да се допреми механизација, комплексне бригаде обављају чишћење ручно.
Иначе, у Москви не чисте само ауто-путеве и пешачке зоне, већ и главни водни пут града. Током сезоне пловидбе дуж реке Москве пролазе посебна пловила за сакупљање отпада која чисте водену површину од свакодневног и природног смећа.
Новац воли чистоћу
Богатство и просперитет преферирају чисти градови, али ово правило делује у оба смера: добро очишћене улице привлаче богате људе и успешна предузећа, која заузврат покушавају да околни простор одржавају у беспрекорном стању.
Тешко је пратити директан утицај чистоће на улицама на економију града, признаје заменик директора за научне радове државне аутономне институције „Урбанистички план Москве“ Николај Кикава. Међутим, наставља он, ово је суштинска људска потреба, баш као вода, струја и канализација. Стога је врло вероватно да ће чистоћа утицати и на здравље становника и на перцепцију града од стране гостију и, као резултат тога, на повећање или смањење прилива туриста и на инвестициону атрактивност града генерално гледано. И већ на овом нивоу се јавља однос са економијом, истиче саговорник за РИА Новости.
Уређеност града је гаранција високог квалитета живота, додаје Галушкин. Посетиоци, по правилу, одмах обраћају пажњу на уређеност и чистоћу улица, то је први утисак о граду. Ако су његове улице чисте, добро одржаване, уредно изгледају, суседне територије су пуне зеленила, а у парковима и на трговима су баштице са цвећем — ово оставља пријатан утисак на госте и они то истичу као предност једног града.
Ово једнако добро делује и на грађане, као и на туристе, каже оснивач дизајнерске агенције „Простор“ Ана Носова. „Знаменитости ће привући туристе на овај или онај начин, али заиста економски исплативе туристичке туре ће се одвијати по најкомфорнијим улицама: чистим, осветљеним, добро одржаваним, са погодном пешачком зоном, и „активним“ првим спратовима зграда“, објашњава она.
А становници града ће сами планирати свој пут између важних простора (кућа-посао-продавница) у зависности од нивоа удобности. Односно, смеће на улицама постаје један од важних фактора који утичу на пешачке токове метрополе и кључни услов за развој малопродаје и угоститељства у граду, закључила је Носова.
И ово није само процена једног експерта. Данас Москва све чешће заузима водећа места у разним туристичким рејтинзима и истраживањима о квалитету живота у метрополама.