Ово понашање је већ раније примећено код слепих мишева у лабораторији, али овај експеримент је сада први пут такво понашање документовао и у дивљини.
Овакве промене у друштвеном понашању могу променити начин на који се патоген шири кроз популацију, а стопе преноса могу се значајно смањити кад здраве јединке избегавају болесне.
Познато је да се међу неким друштвеним инсектима нездраве јединке или самоизолују или бивају искључене из заједнице, а и разне друге врсте показују промене у понашању кад се разболе, што резултира повећаном летаргијом и нижим степеном друштвености – што изазива социјално дистанцирање и не захтева никакву акцију од других јединки, пише Јутарњи лист позивајући се на Индипендент.
Како би видели реакцију вампирских слепих мишева на болест, амерички истраживачи у Белизеу ухватили су 31 одраслу женку из групе унутар шупљег стабла и симулирали болест тако што су половини уловљених шишмиша убризгали ендотоксине који стимулирају имунолошки одговор.
У међувремену је контролна група слепих мишева у истој колонији примала инјекције физиолошког раствора.
Током следећа три дана истраживачи су причврстили сензоре удаљености на слепе мишеве, пустили их натраг у њихово шупље дрво и пратили промене у интеракцији међу 16 „болесних“ и 15 контролних мишева у природним условима.
У поређењу са слепим мишевима у контролној групи, „болесни“ су се повезали с мање јединки из групе, проводили су мање времена с другима и били су мање социјално повезани са здравим јединкама из групе, узимајући у обзир и директне и посредне везе.
Током шестосатног раздобља лечења, „болесни“ слепи миш у просеку се повезивао са четири друга шишмиша мање од контролног шишмиша.
Контролни слепи миш имао је у просеку 49 посто шансе за дружење са сваким контролним слепим мишeм, али само 35 одсто шансе за дружење са сваким очигледно болесним слепим мишем.
Током раздобља лечења, „болесни“ су провели 25 мање минута у дружењу са сваким партнером.
Те су се разлике смањиле након раздобља лечења, те кад су слепи мишеви спавали или се хранили изван склоништа.
„Сензори на животињама су нам пружили невероватан нови увид у то како се друштвено понашање тих слепих мишева мењало из сата у сат, па чак и из минута у минута током дана и ноћи, чак и док су скривени у мраку шупљег дрвета“, рекао је водећи аутор студије Симон Рипергер са државног универзитета Охајо.
„Прешли смо с прикупљања података сваки дан, на прикупљање сваких неколико секунди.“
Истраживање је објављено у часопису Бихејвиорал еколоџи.
Прочитајте и: