Акција правног тима Трампове кампање, која је почела данас, фокусираће се на три аспекта, а коначни суд даће Врховни суд Сједињених Држава, институција од које зависи легално проглашење новог председника САД, каже за Спутњик спољнополитички уредник америчког часописа „Хрониклс“ Срђа Трифковић.
Трампова борба у три корака
Уколико Врховни суд суспендује проглашење победника у Пенсилванији и уколико накнадна пребројавања у Мичигену, Висконсину, Аризони и Џорџији доведу у питање резултат у тим државама — то значи да трка није завршена, сматра Трифковић.
Међутим, оно што упада у очи, јесте да су Бајдену наклоњени медији, а то је практично читава мејнстрим машинерија, почели да упозоравају да би свако оспоравање изборног резултата изазвало експлозију насиља на улицама америчких градова, додаје он.
„То је подла, изразито антидемократска стратегија — држање Дамокловог мача нереда над исходом избора уколико све не буде у складу са оним што медији желе. Штавише, ’Њјорк тајмс‘ је објавио уводник под насловом ’Трамп против демократије‘, као да је довођење у питање регуларности пребројавања гласова антидемократски чин. У ствари, они који су приредили удар на демократију су исти они који су у време суспензије пребројавања избора убацили стотине хиљада нових гласачких листића, без ичије контроле“, истиче Трифковић.
Прва ставка: Политички активизам судија пред Врховним судом САД
Први аспект акције Трамповог правног тима је да се у Пенсилванији обори одлука Врховног суда те државе да се продужи пребројавање гласова и после осам сати увече на дан избора, што је у супротности са законом, каже Трифковић и додаје да је Врховни суд Пенсилваније под контролом судија изабраних од стране демократа.
„Другим речима, да је допуштено у одлуци Врховног суда државе кршење закона те државе, без одлуке законодавних тела, тако да су судије својим политичким активизмом узурпирали ингеренције законодавних тела. То ће ићи директно пред амерички Врховни суд у коме републиканци имају већину“, сматра Трифковић.
Мистериозна „производња гласова“ — 100.000 за Бајдена, нула за Трампа
Други аспект се односи на неке велике градове под контролом демократа који су „мистериозно произвели“ огроман број гласова за Бајдена у ноћи уторка на среду, 3. на 4. новембар, где су пребројавања „поштанских гласова“ обављана без присуства републиканских посматрача, додаје он.
То се, пре свега, односи на делове Детроита у Мичигену и Милвокија у Висконсину, који су мистериозно „произвели“ преко 100.000 гласова за Бајдена и буквално нула за Трампа, што је статистички немогуће, додаје Трифковић.
Рано је за „новог председника Бајдена“
Трећи аспект акције је да сертификовање победе једног кандидата у држави није у надлежности медија и политичких коментатора, већ изборне комисије дотичне државе, наглашава Трифковић и додаје да је у овом тренутку преурањено говорити о новоизабраном председнику Бајдену.
Медијска машинерија, која је од почетка антитрамповска, жели да створи утисак да је његов покушај да доведе у питање легитимност избора „антидемократски поступак“, премда за то постоје „веома богате основе“, објашњава Трифковић и подсећа да се медији нису тако постављали кад је Ал Гор довео у питање победу Џорџа Буша Млађег на Флориди 2000. године.
„Правна основа за притужбе Трамповог тима је више него снажна, али је политичко питање да ли ће и у коликој мери бити прихваћена од стране јавности. Ја бих рекао да хоће, због несумњиво великог броја Трампових бирача, којих је било више него што их је имао Обама 2008. и 2012. године, што је до тада био апсолутно највећи број гласова у америчкој историји“, сматра саговорник Спутњика.
Жетва гласова у „банана републици“
Међутим, оно што треба имати у виду је да то не значи да ће Трампова кампања преко својих правних заступника доводити у питање исход, већ ће једноставно инсистирати на томе да мора да буде регуларно пребројан сваки глас, али искључиво „само сваки легалан глас“, објашњава Трифковић.
Важно је да се установи и да ли је је дошло до тзв. жетве гласова захваљујући поштанском гласању у неким државама, што је произвело бизарне резултате у Филаделфији, Детроиту и Милвокију, где је излазност била преко 90 одсто у областима где је историјска типична излазност била око 45 одсто.
„Такође, имамо ситуацију да је у неким окрузима број пребројаних гласова чак надмашио број уписаних бирача, или да је било уписаних бирача са валидним датим гласовима, а којих више нема међу живима. То су ситуације типичне за ’банана државе‘ Латинске Америке и трећег света, или за државе олигархијске посткомунистичке транзиције. Уколико ово све прође без правних последица, можемо заиста рећи да Бајденов избор није легитиман“, закључио је Трифковић.