Декларацију о Зеленој агенди за Западни Балкан, као и Декларацију лидера Западног Балкана о заједничком регионалном тржишту у име Србије, потписала је премијерка Србије Ана Брнабић, саопштила је Канцеларија за сарадњу са медијима председнице Владе Србије.
Ана Брнабић поручила је на онлајн самиту Западног Балкана у Софији да Србија жели да убрза процесе интеграције у ЕУ, као и да снажно подржава приступање Унији и наших суседа, посебно Северне Македоније и Албаније, јер је то изузетно важно за просперитет и стабилност читавог региона.
Брнабићева је, говорећи о озбиљним економским изазовима узрокованим пандемијом, изразила жељу за проширењем везе Зеленог коридора изван Западног Балкана, проширујући домет и потенцијал према суседним државама чланицама ЕУ и широј ЕУ.
Према њеној оцени, то би био важан корак у економском опоравку и јачем економском усклађивању Западног Балкана и Европске уније.
Премијерка је исказала спремност за прикључивање јединственом подручју плаћања у еврима (SEPA), иницијативи Европске уније за поједностављивање банковних трансфера, за шта је оценила да би резултирало смањењем трошкова регионалних плаћања и послужило као добар механизам за пост-ковид опоравак.
Поновила је посвећеност Србије спровођењу свих пет стубова Зелене агенде, у складу са регионалном социјално-економском стварношћу и замолила партнере из Европске уније да размотре начине који би омогућили да приступимо додатним финансијским средствима за спровођење Зелене агенде која ће бити веома изазовна и скупа.
Стварање заједничког регионалног тржишта
Премијери Северне Македоније и Бугарске Зоран Заев и Бојко Борисов, домаћини Самита, поздравили су потписивање Софијских декларација.
„Имали смо прилику да разговарамо о кључним стратешким правцима нашег региона и о акционом плану за стварање заједничког регионалног тржишта и о зеленој агенди“, рекао је Заев новинарима у Софији.
Он је додао да ће ове две иницијативе „повећати економски раст и развој у региону, а такође ће и указати на неке еколошке и здравствене изазове нудећи велики потенцијал за раст и стварање нових радних места“.
„ЕУ је данас јасно подвукла своју посвећеност Западном Балкану додељивањем девет милијарди грантова. То би требало да повећа инвестиције за 20 милијарди евра. Овај пакет ће представљати огромну финансијску подршку за наше процесе рефундирања и за економску трансформацију региона“, рекао је Заев у Софији.
Представљање зелене агенде Западног Балкана, истакао је, донеће нови наратив економском развоју и интеграцији региона у кључне европске политике.
„Сви се слажемо да треба да повећати напоре како бисмо направили додатни прогрес у реформским процесима. Само интегрисан и повезан регион може да иде ка ЕУ“, рекао је он.
Премијер Бугарске, Бојко Борисов истакао је у Софији да је циљ заједничког тржишта да се повећају приходи у региону.
„Заједничко тржиште чини 20 милиона људи, желимо да остваримо веће приходе и да задржимо људе да живе овде у региону“, рекао је Борисов.
Он је додао да ће нових девет милијарди евра европске финансијске подршке пружити велике инфраструктурне могућности Западном Балкану.
„Оно о чему смо маштали попут железничког и друмског повезивања данас се дешава“, рекао је Борисов и додао да је изузетно срећан што су се сагласили да се потпише Софијска декларација са „'зеленим дневним редом'“ за државе Западног Балкана.
Како је рекао државе чланице ЕУ имају план да до 2050. године имају нула одсто емисију гасова, те да је добро што ће и земље Западног Балкана бити на том путу чак и пре учлањења у ЕУ.
„Добро је што ће регион на плану екологије и економије деловати по европским стандардима“, навео је Борисов.
Меркел: Заједничко тржиште важно у ово тешко доба
Немачка канцеларка Ангела Меркел поручила је да је стварање заједничког тржишта на Западном Балкану важан корак и битан сигнал у време када су све привреде изложене тешком притиску корона кризе.
Подсетила је да, од Немачке иницирани, Берлински процес, има за циљ помирење и превазилажење прошлости.
Она је поручила региону: "Не смете заборавити да морате да живите једни с другима".
Вархељи: Пред Западним Балкнаом невиђена инвестициона понуда
Комесар за проширење ЕУ Оливер Вархељи, поздравио је потписивање акционог плана за развој заједничког економског тржишта на Западном Бакану и нагласио да заједно са Економско инвестиционом планом то представаља снажну перспективу за напредак региона.
„Договор о амбициозном акционом плану за развој заједничког регионалног тржишта који ће осигурати несметан промет робе, услуга, људи и капитала је пресудан. Заједничко регионално тржиште повећаће атрактивност и конкурентност региона и помоћи ће му да се претвори у инвестиционо чвориште, занимљиво и за глобалне инвеститоре који желе да смање удаљеност до тржишта ЕУ“, поручио је Вархељи.
Он је нагласио да Економско инвестициони план за Западни Балкан може да „промени економски пејзаж региона у наредних четири до пет година“.
Генерална секретарка Савета за регионалну сарадњу Мајлинда Брегу је истакла да је Акциони план за регионални економски простор помогао да грађани и пословна заједница увиде неопходност сарадње и да политичари увиде да трансформација региона, иако није једноставна, може донети само корист.
ЦЕФТА ће спроводити кључне ствари
Централноевропска зона слободне трговине (ЦЕФТА) ће директно спроводити кључне активности из плана, који треба да се спроведе до краја 2024. године.
„Овај амбициозни план се састоји од активности подељених у четири главне регионалне области - трговинска област (слободан проток робе, услуга, капитала и људи), инвестициона (за усклађивање инвестиционе политике са ЕУ стандардима и најбољом међународном праксом и промоцију региона страним и међурегионалним инвеститорима), дигитална (за интеграцију Западног Балкана у пан-европско дигитално тржиште) и индустријска и иновациона област (за трансформацију индустријских сектора, обликовање ланаца вриједности којима припадају и њихова припрема за актуелну садашњост и изазове будућности)”, саопштено је из ЦЕФТА.
ЦЕФТА ће директно спроводити главне активности у регионалној трговинској области, али и у другим областима заједно са Регионалним саветом за сарадњу, Транспортном заједницом и другим партнерима.
Самит у Софији је одржан у оквиру Берлинског процеса, уз председавање Бугарске и Северне Македоније.
У питању је седми самит у оквиру процеса започетог 2014. године у Берлину.
Берлински процес поред шест западноевропских партнера (Србија, Црна Гора, Албанија, Северна Македонија, Босна и Херцеговина, тзв. Косово) обухвата и Аустрију, Немачку, Француску, Италију, Словенију, Хрватску, Пољску и Бугарску.
Наредни самит биће одржан у Берлину, а претходни је одржан у Познању.