Љубинка Милинчић: Како је у последњем тренутку спасен Нагорно Карабах /видео/

У низу (преурањених) честитки Џозефу Бајдену као новом америчком председнику, једна од првих привукла је посебну пажњу — честитка генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга. Није неопходно читати између редова да би се закључило да је Столтенберг у ствари пожелео Бајдену — рат против Русије. 
Sputnik

Уместо да по протоколу пожели Бајдену успешан мандат, генерални секретар Јенс Столтенберг га је подсетио да се од њега очекује помоћ у борби с бројним изазовима на међународној сцени, па је заједно са тероризмом у те претње уврстио и „агресивну Русију“.

Истини за вољу, није то први пут да се Русија изједначује с главном опасношћу за коју свет нема решење. Својевремено је Обама морао да се супротстави „еболи у западној Африци, као и агресији Русије... што представља претњу за цео свет“.

Једино није објаснио чега се више плаши — еболе или Русије.

Да није застрашујуће, било би смешно. Поставља се питање: да ли Столтенбергова порука заиста најављује и намеру НАТО-а да ратује против Русије? Тешко је у то поверовати, али у сваком случају, сигурно је да ће се максимално трудити да заоштре ситуацију и да ће ова организација, основана тобоже као одбрамбена, наставити да делује офанзивно.

Утешно је једино што је изјава, највероватније, срачуната на то да НАТО поново постане један од америчких приоритета, а САД главни финансијер алијансе. Tо се може само уколико има јаког непријатеља. А куд ће јачи и моћнији од Москве? При томе се у такву опасност лако поверује, јер су прошле деценије у плашењу света „агресивном Русијом“.

„Руска претња“ била је и остала једини разлог за постојање НАТО-а и оног тренутка кад те претње не буде било, неће бити ни алијансе. Зато је треба неговати, подстицати и — да се послужимо речју тако модерном у данашње време — лагати ако затреба.

Али, време које се губи на плашење света Русијом и новац који се троши на офанзивно наоружање, тобоже за одбрану, могли би и морали би бити употребљени за борбу против стварне опасности — међународног тероризма. А ту не помаже НАТО, ма колико моћан био. Ни ракете, ни атомске бомбе нису могле недавно спасити Беч, нити сачувати главу несрећном француском професору. Обавештајне службе целог света, да су сарађивале — можда би и успеле. Та сарадња је данас кључна. И она је без НАТО-а и Столтенберга могућа, а без Русије — никако!

Љубинка Милинчић у својој емисији „Мој поглед на Русију“ одговара и на следеће теме:

  • Чији је Крим?

Да ли је Крим руски, украјински или – турски?

  • Цар је го

Како се Николај Други поново нашао у средишту пажње светских медија?

  • Крај рата у Нагорно Карабаху

Ко је шта добио, а ко изгубио?

Коментар