Овај скромни, а својим непролазним делом велики пастир Српске православне цркве рођен је 11. септембра 1914. године. На крштењу у цркви Св. апостола Петра и Павла у родном селу Кућанци (код Доњег Михољца у Славонији, тадашња Аустроугарска монархија), добио је име Гојко. Из веома оскудних података о том најранијем периоду патријарховог живота, још се само сазнаје да су му родитељи били Стеван и Ана Стојчевић.
Порекло патријарха Павла до данас није било предмет већег интересовања, па је отуда остало и неистражено да ли је патријарх понео презиме Стојчевић по оцу или по девојачком презимену своје мајке.
У свим досад објављеним биографијама, истицано је углавном да је рано остао без оба родитеља. За оца Стевана наведено је да је радио у Америци, да је тамо оболео од туберкулозе и да се вратио у Кућанце те да је преминуо кад је Гојку било три године, а недуго пошто се родио његов брат Душан. После неколико година, мајка Ана се преудала, а Гојко и Душан су остали код бабе (Драгиње) и тетке (Сенке) по оцу. Нажалост, убрзо је преминула и њихова мајка Ана (преминула приликом трећег порођаја, претходно родивши две ћерке, Љубу и Виду, у браку са једним удовцем).
Потрага за Стеваном Стојчевићем
Потрага за податком о патријарховом оцу у књигама умрлих за село Кућанци била је безуспешна јер нема помена Стевана Стојчевића.
Једини Стеван из села Кућанци који је тих година отишао за Америку био је онај с презименом Окрајнов. Он је приспео у Елис Ајленд код Њујорка 28. марта 1910. Како се наводи на листи путиника који су пут Америке 19. марта исте године кренули из Ротердама у Холандији, Стеван Окрајнов је тада имао 28 година, а наведено је да је био неожењен, тј. самац.
Даље истраживање порталаПорекло, је резултирало непобитним открићем да је поменути Стеван нико други до отац патријарха Павла!
Патријарх је у једном интервјуу рекао да се оца сећао само кроз две слике: једну, како покушава да ухвати коња, и другу како лежи на одру, поред њега стоји стрина Кристина и плаче
Патријархов деда по оцу звао се Никола. Он и Драгиња су, према подацима из књиге Снежане Милковић „Мој деда патријарх Павле“ поред Стевана и поменуте ћерке Сенке, имали још Стевку, Стазу и Лазара. Име стрица Лазара се нигде не помиње у патријарховим биографијама, већ само податак да је „отишао на школовање код стрица“ који је био железничар у Тузли (Јован Јањић, Будимо људи, стр. 11).
Према истраживању портала Порекло, реч је управо о Лазару Окрајнову.
Гојко је код стрица Лазара отишао 1925. године, по завршеној основној школи у Кућанцима. Према казивању самог патријарха, Гојков стриц и стрина имали су осморо деце.
Име Лазара Окрајнова помиње се и као име првог станодавца по доласку Гојка Стојчевића на студије у Београд, на Богословски факултет. У досад објављеним биографијама се наводи да је патријарх по доласку становао код очевих рођака (Јањић, Будимо људи, стр. 15), али се не истиче да је реч о његовом рођеном стрицу Лазару.
На адреси Живка Давидовића 14, где је Гојко провео своју прву београдску годину (1936-1937), живели су још његов стриц Лазар, супруга Драгиња, као и њихова деца Марија, Предраг и Ненад.
Иначе, први јавни помен и довођење у везу породице Окрајнов са патријархом Павлом десио се приликом медијског праћења његове сахране 20. новембра 2009. године. Тада је наведено да су се „поред потомака патријарховог рођеног брата Душана, од њега опростили и потомци његовог рођака Лазара Окрајнова, железничког чиновника, код кога је патријарх живео у раној младости док је у Тузли учио нижу гимназију пре Другог светског рата“.
Породица Окрајнов
У попису из 1948. у Кућанцима се помиње само једна кућа Окрајнових. Осим у Кућанцима, било их је у селима поред Вуковара – Бршадину и Трипњи, као и у самом Вуковару. Презиме се појављује у облику Окраинов (Бршадин, Вуковар), Окраина (Липовача, Вуковар), Окраиновић (Трипња, Вуковар) и Окрајиновић (Вуковар). Овде ваља напоменути да је презиме Окрајнов присутно и преко Дунава, у селу Бачки Брестовац, између Оџака и Сомбора. Заједничко за Окрајнове у Бачком Брестовцу и Кућанцима је слављење Лазареве суботе, што упућује на њихову сродност. Патријарх Павле је као крсну славу редовно славио Лазареву суботу, што је још један прилог у доказ да је по оцу био из породице Окрајнов (породица његове мајке, Стојчевићи, славе Св. Јована).
Зашто је патријарх Павле носио девојачко презиме своје мајке
Почивши патријарх српски господин Павле носио девојачко презиме (Стојчевић) његове мајке Ане. Разлог је, највероватније, чињеница што због очевог одласка у Америку Ана и Стеван нису закључили црквени брак, а у случају рађања деце ван брака тадашња црквена пракса је била да се деца уписују по презимену мајке. Такође, треба имати на уму да су се и Гојко и Душан родили у време Првог светског рата, што је несумњиво имало утицаја и на црквени живот и могућности за склапање бракова, нарочито у српској цркви на територији Аустроугарске монархије.