„Тим документом пружено је оно што, према војним и другим проценама, не бисмо могли да сачувамо. У ситуацији када је престоница Карабаха Степанакерт остала без одбране, при наставку ратних дејстава, постојала је велика могућност губитка Степанакерта, Мартунија и Аскерана. Након тога, хиљаде наших војника могло би бити опкољено, односно, дошло би до колапса. Управо узимајући у обзир те процене донета је одлука да се потпише споразум“, рекао је Пашињан у видео-обраћању на Фејсбуку.
Премијер је додао да је Генералштаб оружаних снага Јерменије извештавао о проблемима са ресурсима, а да је политичко руководство делило то мишљење.
Истовремено, рекао је да су током борбених дејстава предузета два покушаја да се поврати окупирани град Шуши, који је други по величини у Карабаху.
„Један од покушаја је пропао, а у другом је јерменски одред успео да продре у град и различита мишљења о контроли над Шушијем била су повезана са активностима овог одреда“, додао је.
Пашињан је изјавио у уторак да сматра да би ситуација би била боља него сада да је Јереван пре годину дана пристао да Азербејџану врати пет региона око Карабаха, али да нико, укључујући и њега, није ово сматрао правим путем.
Прекид ватре у Карабаху
У понедељак је објављено да су лидери Русије, Јерменије и Азербејџана усвојили заједничку изјаву о прекиду ватре у Карабаху. Према овој изјави, у Нагорно-Карабаху потпуни прекид ватре почиње 10. новембра, Азербејџан и Јерменија заустављају се на својим заузетим положајима, а морају и да размене ратне заробљенике. Такође, у Карабаху ће бити стационирани руски мировњаци.
Током ноћи су у Јеревану одржани тада протести због најаве о завршетку рата у Карабаху. Неколико владиних зграда је уништено. Премијер Јерменије је у светлу тих протеста позвао све који немају никакве везе са разбојништвима да оду кући и изјавио да је „чист“ пред својом домовином и јерменским народом.
Прочитајте још: