Тако ће грађани, уместо нпр. 1.000 динара заборављеног дуга сада, уз затезне камате и трошкове поступка, морати да плате 20.000-30.000 динара.
Педесетогодишњаку Б. В. из Београда украли су још у лето 2008. године телефон.
„За врло кратко време су ми направили рачун од 91.490 динара, јер нисам био у прилици одмах да га блокирам. Обраћао сам се свом мобилном оператеру, али ми никада није уважио рекламацију. Да су ме тужили, први пут сам сазнао пре неки месец, када су ми, после 12 година, извршитељи доставили решење о извршењу! Са каматама и трошковима поступка, дуг је премашио 260.000 динара. Одмах сам уложио приговор и покренућу поступак за повреду права на суђење у разумном року“, каже овај Београђанин.
Како сазнајемо од неколико извршитеља, они имају најаву да ће у наредне две године добијати по сто предмета месечно по човеку само из Првог основног суда у Београду. У овом суду, иначе, сваки судија који ради извршења има по 6.500 старих случајева у раду.
Оне за које је повучен предлог за извршење, судије обустављају, док све остале упућују извршитељима. Повериоци су најчешће „Инфостан“, „Паркинг сервис“, „Водовод“, „Београдске електране“, Јавни сервис РТС (за ТВ претплату), као и једна банка у стечају.
„Јавним извршитељима до сада су прослеђена 4.573 предмета по основу извршне исправе и 22.266 предмета по основу веродостојне исправе (комунална потраживања)“, каже за „Новости“ Бојана Станковић, портпарол Првог основног суда у Београду, који је најоптерећенији суд у извршној материји.
У 2020. години, од укупно 7.523 предмета по основу извршне исправе, у раду су остала 2.022, а по основу веродостојне исправе још 174.487.
Будући да комунална потраживања застаревају за годину дана, да не би застарела, повериоци су сваке године подносили суду нови предлог за извршење, али су предмети и даље стајали по фиокама.
После доношења последњих измена Закона о извршењу и обезбеђењу, да би се растеретили судови, ови случајеви прешли су на извршитеље. Како ови кажу, „уваљен им је врућ кромпир“, јер сада би они требало људима који се дуга за паркинг од пре 15 година и не сећају да наплате десетине хиљада динара камате. А све то за само четвртину тарифе, колико прописује закон када су у питању стари предмети.
„Држава би могла људима бар камате да отпише, а не да нерад судова сваљује на њихова леђа. Поједини извршни дужници нам чак нису ни уплатили обавезан законски предујам, тако да те предмете одмах обустављамо“, каже један извршитељ.
Пре него што судије проследе предмете на извршење, прво морају да изврше тријажу шта се по закону обуставља. Рецимо, намирење комуналних дугова у којима још није започето спровођење извршења, а главница не прелази 2.000 динара, или ако је рачун дужника у блокади дуже од три године, а поверилац није предложио промену средства и предмета извршења.