Као да нам криза изазвана вирусом корона већ не црпи довољно новца и енергије, путем имејла и даље добијамо писма од странаца којима нам траже новац и податке, како бисмо покренули процес „добијања наслеђа“ од тетке за коју никада нисмо чули или „помогли високом функционеру“ неке државе, за шта ће нам се он касније одужити позамашном уплатом.
Не наседајте. У питању су преваре које ће вам узети много новца, а некада и идентитет.
Велико наследство — огромна превара
Професор Факултета безбедности у Београду Горан Мандић за Спутњик је указао на то да се такав вид преваре преко интернета зове „нигеријска превара“ и да се у Србији дешава још од почетка деведесетих, с тим што се тада обављала путем традиционалне поште.
„Превара је што се од мене тражи да уплатим одређене своте новца, како би то могло да крене. Помињу се трошкови адвоката, овере докумената, којечега и тражи се уплата од више стотина долара. Када нађу ’овцу‘, онда траже све више новца, док особа напокон не схвати да је преварена и почне да се интересује зашто и коме плаћа? Тада је вук већ појео магарца и завршена прича“, предочава Мандић.
„Нигеријска превара“ је заправо подврста популарне интернет преваре зване „фишинг“, што у преводу значи пецање, којом преваранти на сличан начин краду ваше податке за приступање имејлу или банковном рачуну.
„Фишинг“ и „вишинг“
Све почиње „обавештењем“ које добијете у електронско сандуче, а којим се од вас тражи да приступите вашем налогу путем приложеног линка. Ако отворите линк и унесете корисничко име и лозинку, ваши подаци за приступање налогу биће украдени, што значи да ће преварант моћи да их искористи да добије увид у друге податке, попут стања на рачуну и оних личних.
„Поента је да се онај коме је имејл послат наведе да уђе на тај сајт, који уопште нема везе са сајтом банке и остави своје основне податке ту. У последње време банке су направиле разне врсте заштита, тако да је то прилично закомпликовано када је плаћање у питању. Али, ако говоримо о приступању, нема неке заштите, ту су само корисничко име и шифра“, објашњава Мандић.
Он је напоменуо да постоји и нова врста „фишинга“ под називом „вишинг“, која се разликује по томе што преварант не шаље поруке на све имејл адресе које има, већ само на одређене, људима који су му циљна група.
„Проблем код тих варијанти је што превара не може да се докаже. То је проблем у кривично-правном гоњењу, јер превара је ако се оствари противправна имовинска корист. Ако сте ви мени добровољно рекли вашу шифру за имејл, да ли сам ја крив што сте ми је ви рекли“, указује на проблем Мандић.
До имејл адреса преваранти долазе на два начина — скупљањем са веб-сајтова институција и компанија или куповином листе адреса од хакера на „дарк вебу“.
„Пасош превара“
Ни друштвене мреже нису изостављене из домишљатости превараната. Мандић указује на то да они могу да дођу до корисничког имена и шифре за Фејсбук на више начина. Након што то ураде, чекају да корисник напусти земљу. Тада отпочну злокобан план:
„Оног тренутка када напустите Србију, ја променим шифру на вашем Фејсбуку и свим вашим пријатељима пошаљем личну поруку да сам у иностранству, да сам изгубио пасош, да су ми украли новац и молим их да ми уплате колико могу, како бих отишао до амбасаде и извадио карту за назад“, предочава Мандић.
Прочитајте још: