Србија се, подсећамо, придружила декларацији ЕУ о изборима у Белорусији, али, према речима професора Факултета за међународну политику и безбедност, као да то није довољно.
„ЕУ жели да нас, ако је могуће, стави у прве редове против Белоруса и Руса. На тај начин стварају нам јако велики проблем, јер су нам и Белорусија и Русија максимално благонаклони. Обашка што се поглавља о прикључењу не отварају, не узима се у обзир ни пандемија и сви проблеми које она носи. Ради се о томе да се Србија дисциплинује и приволи, као да на најболнијим тачкама будемо предводници антируског става“, оцењује Кајтез.
ЕУ од Србије прави антируску перјаницу
Још око недељу дана остало је да се Србија изјасни о придруживању санкцијама које је 6. новембра ЕУ увела белоруском председнику Александру Лукашенку и још тринаесторици белоруских званичника, укључујући и Лукашенковог сина.
Санкције, испрва уведене против четрдесет белоруских званичника 2. октобра, проширене су пре седам дана, уз саопштење да се од земаља-кандидата за чланство у ЕУ тражи да следе спољну политику Уније.
Када би на страни Брисела постојало имало добре воље, не би инсистирали на томе да Србија уведе санкције Белорусији, јер је наша земља тек на путу ка чланству у ЕУ, који, према Кајтезовим речима, неће бити лак, нити ће ићи пречицама.
Српско државно вођство требало би да одмери аргументе за и против, каже Кајтез и подсећа да је Србија одлагањем војних вежби „Словенско братство“, у којима учествује и белоруска војска, направила компромис.
„Међутим, ЕУ нас стално гура ка зиду, имају стално нова и нова условљавања“, напомиње Кајтез.
Санкције би биле ново поглавље
За некадашњег југословенског дипломату Зорана Миливојевића европски захтев геополитички је мотивисан и у контексту непосредног интереса Брисела. Са тог аспекта посматрано, притисак ЕУ на земље-кандидате је логичан, али не постоји могућност да због евентуалног одбијања да се повинује одлукама Брисела, Србији буду уведене санкције, истиче он.
„То политички може створити амбијент да процес приступања не иде неким убрзанијим темпом, али наш темпо је већ успорен. И то не због Белорусије, већ због поглавља 23, владавине права, медија и свега онога што је у суштини тог поглавља. Са друге стране, процес је успорен због Косова и Метохије, а сигурно не због Белорусије“, каже Миливојевић.
Србија усклађује своју спољну политику са спољном политиком ЕУ темпом који у овом тренутку није правно дефинисан и који нема правну основу, у смислу да је до краја обавезујући. Прецизно дефинисане спољнополитичке обавезе Србије према спољној политици ЕУ биће дефинисане у преговорима око поглавља 31, које још није отворено, а спољне политике требало би ускладити у моменту потписивања приступног уговора Србије у ЕУ, додаје наш саговорник.
Уколико би се Србија придружила санкцијама Белорусији, такав потез оставио би трага на српско-белоруске односе, сматра наш саговорник. Треба имати у виду да су односи између Србије и Белорусије на, како Миливојевић каже, завидном нивоу и да нема отворених питања.
„То би се свакако одразило на српско-белоруске билатералне односе, у том смислу што Белорусија, бар ми се тако чини, не би могла да игнорише такву чињеницу, не би могла да не сматра да је то питање које отвара нову страницу у односима између две земље“, закључује Миливојевић.
Брисел је, након што је проширио санкције против белоруских званичника, земљама-кандидатима оставио рок од четрнаест дана да ускладе своје спољне политике са политиком ЕУ. У званичном гласнику Европске уније наводи се да „европски блок Лукашенка сматра одговорним за насилну репресију од стране државног апарата спроведену пре и после председничких избора 2020. године“.
Осим Србије, европску декларацију којом се осуђују председнички избори у Белорусији у августу су потписали и други кандидати са Балкана — Северна Македонија, Црна Гора и Албанија, као и Босна и Херцеговина, која је у статусу потенцијалног кандидата. Северна Македонија је за сада једина балканска држава у статусу кандидата за чланство у Унији која је подржала санкције Белорусији.
Прочитајте још: