Руски уметници „пробили блокаду“ и дошли у Србију - међу пријатеље

Како су уметници Опере из Санкт Петербурга одлучили да „пробију блокаду“ и да допутују у Србију, „међу пријатеље“, зашто је свет „изгубио разум“ и зашто све што нам се данас догађа подсећа на опсаду Лењинграда, открива нам руски редитељ, уметнички руководилац овог музичког театра Јуриј Александров.
Sputnik

Опера Санкт Петербурга“ у Београду гостује од 13. до 16. новембра. На сцени Народног позоришта руски уметници изводе оперу Бенџамина Бритна „Насиље над Лукрецијом“, док на сцени „Мадленијанума“ наступају у опери „Отмица из Сараја“ Волфганга Амадеуса Моцарта.

Угледни редитељ, познат по својим креативним експериментима и неочекиваним уметничким решењима, открива нам своју визију опера Бритна и Моцарта, којом осликава туробну данашњицу.

Да ли наше друштво препознаје значај легата и задужбина за очување целокупног духовног и културног бића нације? Да ли културна заједница на адекватан начин пружа пажњу, подршку и захвалност легаторима и дародавцима у Србији? Због чега је легат, заправо, много више од обичног тестамента, зашто је то завет? Зашто је данас све мање оних који су спремни да своје вредне уметничке колекције завештају музејима? О томе разговарамо с антропологом Јадранком Божић, која је приредила темат „Институт легата и културна политика у Србији“ у часопису „Култура“, као и са историчарком уметности Јеленом Межински Миловановић, заменицом управника Галерије САНУ, једном од аутора текстова у темату.

Шта нам, поред могућности да завиримо у свест човека који се први винуо у Земљину орбиту, доноси аутобиографија Јурија Гагарина, под симболичним називом „Пут до звезда“? О књизи која је први пут преведена на српски језик, у издању Лагуне, разговарали смо с уредницом у тој издавачкој кући Јасмином Радојичић.

С писцем Владаном Матићем разговарали смо о његовом новом роману „Нови записи из Сараја“, о томе на који начин историја може сведочити о садашњици, а како садашњица сведочи о ономе што је само наизглед прошло, прохујало.

Кроз своју нову изложбу „Седименти и сентименти“ води нас уметник Владимир Лалић и открива нам ко су ликови на његовим делима, како су на њега утицали Париз и Сингапур и како обједињује визуелну уметност и музику.

Како музику претвара у независни елемент позоришне представе или филма питамо композиторку Ану Ћурчин која је недавно објавила албум примењене музике „Сцене“.

Руски уметници „пробили блокаду“ и дошли у Србију - међу пријатеље
Коментар