Трампове чистке у Пентагону: Припрема за пуч или крај непрестаног рата?

Демократе и њихови савезници су забринути да би отпуштање министра одбране и неколико најближих сарадника могло да значи да председник САД Доналд Трамп спрема војни пуч, али пре ће бити да је реч о повлачењу из Авганистана.
Sputnik

Трамп је сменио Марка Еспера у понедељак, а за њим су отишли и шеф кабинета Џенифер Стјуарт, политички саветник Џејмс Андерсон и обавештајац Џозеф Кернан. На њихова места дошли су Кристофер Милер, Каш Пател, генерал Антони Тата и Езра Коен-Ватник, за које медији кажу да су „Трампови лојалисти“.

Ова чистка је узбунила како Демократе, тако и њихове неоконзервативне савезнике попут Била Кристола. Плаше се да се спрема „пуч“ против Џоа Бајдена, којег су медији прогласили победником прошлонедељних избора,  пише у ауторском тексту за РТ Небојша Малић, српско-амерички новинар и стручњак за међународне односе.

​Мајкл Клер у либералном часопису „The Nation“ подсећа да се Милер бавио тајним операцијама у Ираку и Авганистану и саветује Демократама да буду на опрезу ако било шта пошаље сигнал да се „Бела кућа спрема да употреби војску како би противзаконито укинула демократију и успоставила Трампа као диктатора“.

​Међутим, именовање пензионисаног пуковника Дагласа Магрегора као Милеровог саветника у среду указује да је реч о нечему сасвим другом. Пентагон је потврдио именовање изјавом у којој се каже да ће Магрегорове „деценије војног искуства бити употребљене у наставку примене председникових безбедносних приоритета“.

То звучи веома „пентагонски“, дабоме, али Магрегор је најпознатији по заговарању што бржег повлачења САД из Авганистана. Трамп је прошлог месеца изјавио да би то требало да се деси до Божића, односно много пре средине 2021 како предвиђа мировни споразум са Талибанима.

Један анонимни функционер Пентагона, којег цитира Ли Фанг из „Intercept-а“, потврдио је да су чистке у функцији уклањања препрека које су војно-индустријски комплекс и бирократија поставили на путу Трампове политике.

​„Председник враћа контролу над Министарством одбране и ово је препород Трампове иностране политике“, рекао је он. „Ово се дешава јер председник сматра да је неоконзервативизам изневерио амерички народ“.

Трамп се 2016 залагао за прекид „бесконачних ратова“ на Блиском истоку, али је у року од пар месеци од доласка на власт попустио пред саветима Пентагона и одлучио да из заоштри. Послао је додатну војску у Авганистан, појачао бомбардовање и лансирао ракете на Сирију. Али када је ослобођена сва територија коју су контролисали терористи Исламске државе (ИСИЛ), покушао је да повуче војску из Ирака, Сирије и Авганистана. Пентагон се успротивио.

Потрес у Пентагону: Трамп чисти нелојалне и после избора

Трампов први министар војни, Џим Метис, дао је оставку због Сирије крајем 2018. Већи део америчких трупа, које су у Сирији биле бесправно, повукао се у октобру 2019. Један број војника напустио је Ирак током ове године, наводно због вируса корона. А у фебруару је потписан мир са Талибанима, после скоро 20 година ратовања без икаквог одређеног циља.

Нема сумње да је садашња политичка ситуација у Вашингтону опасна. Бајден тврди да је добио изборе, док их Трамп оспорава позивајући се на нерегуларности у неколико држава. Ко год на крају превладао, ако се до решења не дође отворено и поштено, пола Америке ће се осећати превареном.

Шта ће бити даље, нико не зна, али треба имати на уму две ствари. Шта год мислили о њему, Трамп је испунио своја предизборна обећања – и то држећи се система, упркос клиповима које су му у точкове убацивали бирократија, судови и Конгрес. Засад све што се дешава у Пентагону указује на испуњење обећања о повлачењу са Блиског истока, а не на пуч код куће.

Друго, управо су Демократе – сам Бајден пре свега – потегле идеју употребе војне силе како би натерали Трампа да напусти Белу Кућу, ако би изгубио изборе и одбио да се преда. О томе је било речи још у јуну, много пре ових контроверзних избора. Шта је тада Бајден знао да формулише такав сценарио, нико не зна – јер се нико од медија није усудио да га пита. Превише су заузети страначким маштаријама.

Коментар