Део беседе коју је одржао 21. фебруара 1995. године у патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог у Београду:
Међу вуковима опстати овци је тешко, али није немогуће, јер нам Господ каже на који начин ми можемо и међу вуковима опстати као овце Његове.
А то је: да будемо мудри као змије и безазлени као голубови. Мудрост ће нас сачувати да не постанемо плен, да нас вуци не раскину, односно да нас непријатељи не онемогуће.
А безазленост и доброта ће нас сачувати да ми не постанемо вуци.
И данас, и кроз векове, колико је пута долазила мисао многима да се међу вуцима не може опстати друкчије него само као вук – међу Турцима само као Турчин!
И колико је њих који су због тога одлучили да се потурче и потурчили су се. Али они други наши преци, браћо, остали су овце Христове у име љубави Његове.
Треба имати, дакле, мудрост. Развијати мудрост Богом дану, све више и више, а паралелно са тим развијати и доброту.
Јер, мудрост без доброте прелази у злоћу, а безазленост без мудрости прелази у глупост.
Ни једно ни друго више, него да будемо мудри као змије, а безазлени као голубови. И мене су гонили, и вас ће гонити, говори Господ.
С тим морамо бити начисто и припремити се да и при том останемо онако како треба, какви су и преци наши били: људи Божији, народ Божији.
И онда, кад дође крај живота нашега, ући ћемо у радост блаженства Царства Небескога.
То и јесте смисао и циљ нашег живота. Бог вас благословио, преноси Б92.
Прочитајте и: