Албанска листа одбила да уђе у нову владу Црне Горе

Албанска листа одбила је да уђе у владу Здравка Кривокапића. Таква одлука је донесена касно синоћ на седници Председништва.
Sputnik

Председник општине Тузи Ник Ђељошај саопштио је да је Албанска листа такву одлуку донела због састава владе, али и одређених персоналних решења, те да није било искреног позива да мањине буду у влади.

Нису, каже, имали преговоре, већ разговоре.

„Саслушали смо обе стране, направили анализу и одлучили да не могу да преузму одговорност да буду у таквом концепту“, рекао је Ђељошај.

Албанска листа раније се похвално изјашњавала о разговорима са мандатаром, коме су такође доставили списак својих захтева.

Тражили децентрализацију централне власти у сфери школства, здравства, полиције…

Документ који су доставили мандатару садржао је 20 примарних захтева, а први је инвестиције на подручјима где живе Албанци од најмање пет одсто годишњег капиталног буџета, као и да тим буџетом управљају представници Албанске листе.

Други захтев је био децентрализација централне власти у сфери просторног планирања, развоја, школства, здравства, полиције, повећавајући компетенције општина у року од 24 месеца.

Одане Милу: Двије мањинске партије неће у нову владу Црне Горе

„Повраћај имовине. Рок за испуњење овог захтева је 18 месеци“, наводи се у документу.

Албанска листа тражила је и спровођење законских одредби за повраћај Маслинаде у Валданосу и доношење посебног закона за Валданос, као и нови закон о морском добру, који ће повратити надлежности општинама у управљању морским добром, све у року од 12 месеци.

„Плантаже ‘13. јул ’ као локални ресурс да допринесу развоју Општине Тузи редовним плаћањем пореза и препуштањем на управљање неискоришћених површина Општини Тузи. Рок током 2021. Године“, наводи се у захтевима.

Албанска листа тражила је и редефинисање граница и промена просторних планова за националне паркове током 2021. године. Исти рок су поставили и за пропорционално учешће албанске националне мањине у свим јавним органима и институцијама.

Тражили су и завршетак процеса расподеле имовине Главног града са Општином Тузи, у року од три месеца и функционализовање породилишта у Улцињу, пловност Бојане, заштиту Солане Улцињ и осигуравање финансијских средстава за њено редовно функционисање.

Један од захтева је и поништавање одлука о приватизацији где се нису испоштовали основни уговори (бивши Галеб, Лидо и локалитет Сука – бивши Јадран) у року од 12 месеци, као и измена Изборног закона са посебним акцентом на осигурању гарантованих мандата за Албанце.

Тражили су и да Јадранско-јонски ауто-пут пролази кроз територију Улциња и увођење канала на РТЦГ на албанском језику.

Прочитајте још:

 

Коментар