Захаријева је некадашњег југословенског вођу поменула говорећи о разлозима због којих ће Бугарска уложити вето на почетак преговора Македоније са ЕУ, пошто је претходно оптужила Скопље за фалсификовање историје и присвајање бугарских историјских личности.
Тито дефинисао македонску нацију
Управо због тога што је у Титово време коначно дефинисана македонска нација, Бугарска је „диктатора Броза“ навела као једну од препрека за отварање претприступних преговора Северне Македоније са ЕУ, каже за Спутњик историчар др Александар Раковић.
Он додаје да је у 19. веку у српској интелектуалној елити било покушаја да се успостави конекција према Македонцима на линији српство-македонизам, јер је било утврђено да српство и македонизам могу заједно, док се бугаризам и македонизам „косе сами по себи“, јер Бугари не признају ниједан елемент македонског идентитета.
Према његовим речима, на том трагу је требало тражити решење у српско-македонским односима — да српство и македонизам могу заједно и није требало, кад је реч о Србији, правити неке грешке, као што је увлачење Македонаца у српски национални идентитет.
„Срби су извукли ту поуку и не праве ту грешку више. Међутим, Бугари никако да је извуку, они не прихватају македонизам као идеју и идеологију с којом могу да иду руку под руку било где, па чак ни у ЕУ. Тита сматрају као главног кривца, као неког ко је исправио све пропусте које српске власти у време Краљевине Србије и Краљевине Југославије нису успеле да исправе. Он, односно Комунистичка партија Југославије је дефинисала македонски национални идентитет, дала му облик и садржај“, објашњава Раковић.
Архинепријатељ бугарског идентитета у Македонији
Македонци негују посебан национални идентитет који је дефинисан у социјалистичкој Југославији, а то Бугари никако не могу да „прогутају“ ни до данас и због тога Тита сматрају архинепријатељем „бугарског идентитета у Македонији“, истиче Раковић.
Данас је ситуација таква да Бугари не могу да рачунају ни у перспективи да ће на било који начин приближити себи било који део Македоније, па чак и оне рубне делове који се налазе уз границу са Бугарском, додаје Раковић.
Македонци су, исто као и Срби, културолошки обликовани као Југословени у социјалистичкој Југославији, упркос томе што је македонски језик ближи бугарском него српском, али то не игра фундаменталну улогу већ културолошка афилијација, а ту су Македонија и Србија много ближе, сматра Раковић.
Бугари научили „грчку лекцију“
Раковић истиче да је Западу најважније било да Македонију увуче у НАТО и ту се Бугарска није противила, иако тај идентитетски спор са Македонијом постоји од раније. Међутим, око питања уласка Северне Македоније у ЕУ Бугари неће попустити, као што нису ни Грци.
Нису ни Грци били неки прејак фактор у ЕУ, али никад нису попуштали пред македонским питањем, а Бугари су научили лекцију да ће Македонци кад-тад нешто морати да прихвате, додаје саговорник Спутњика.
За Бугаре је питање Македоније фундаментално национално питање које сеже у суштину њиховог идентитета и зато неће „попустити ни за педаљ“, а Македонија ће морати да поштује Споразум о заједничкој историји, истиче Раковић.
Заједничка историја — искључиво бугарска
А у том споразуму заједничку историју Бугари третирају искључиво као Бугарску, каже Раковић и додаје да Бугари чак не признају ни македонски језик. И ту се ништа неће мењати ни око њихове, како они говоре, заједничке прошлости, ни око Гоце Делчева и цара Самуила, ни око других историјских личности, ни око карактера ВМРО-а.
„За све оно за шта Бугари мисле да треба да их спаја — ту неће бити никаквог компромиса. Дакле, неће признати да је Гоце Делчев по националности био Македонац, што и није био, био је Бугарин, неће признати ВМРО-у никакав други карактер осим бугарског, што није до краја тачно, јер је егејско крило ВМРО-а било пројугословенски оријентисано. То су они који су касније били протерани у Бугарску и Југославију кад су их Грци избацили. Има ту још пуно случајева, али Бугари неће попустити ни за педаљ“, наглашава Раковић.
Бугари себе сматрају за нацију са врло дубоком прошлошћу, што и јесу, са традицијом од више од хиљаду година и не виде уопште могућност да себе упоређују са Македонцима нити да преговорима са њима дођу до компромиса, каже Раковић и додаје да се на грчком примеру показало да компромиса ни не мора да буде, јер су Македонци прихватили све.
Где је крај дробљењу македонског идентитета?
Раковић сматра да не мора да значи да ће се криза окончати тако што ће пре или касније Македонци прихватити све услове Бугара, јер су добили лекцију после преговора са Грцима — ушли су у НАТО, али су кренула нова условљавања која иду даље ка „дробљењу њиховог идентитета“.
У једном моменту Македонци ће морати да кажу да ли им је идентитет важнији од европских интеграција, јер ако они прихвате да су Бугари, то ће бити крај македонског идентитета, који више у својој суштини неће постојати, истиче наш саговорник.
„Могуће да ће ови преговори наставити да буду у застоју у каквом су били и преговори са Грчком. Видећемо шта ће бити за пет, десет, или 20 година, али ако би Заев то прихватио, то би био његов крај на изборима и тотални пораз и крај Македоније, јер и Албанци могу да испоставе и своје захтеве кад виде колико се нарушава македонски идентитет и да на крају читавог овог случаја Македонија, односно оно што остане од ње, почне да тражи неки савез са Београдом, који једини не негира ништа од македонског идентитета“, закључио је Раковић.