Она је у интервјуу за „Европску правду“ рекла да се њен став по питању Крима није мењао од 2016. године када је претходно говорила за тај портал.
„Говорила сам о томе када сам била премијер и, уверавам вас, да ћу исто то говорити кад ступим на дужност председника“, рекла је Санду.
Она је, истовремено, признала да су грађани Молдавије подељени по питању Крима и да има оних који не деле њено мишљење.
Осврнула се и на ситуацију у Придњестровљу, рекавши да решење конфликта мора да подразумева потпуно повлачење руског мировног контингента.
Она је за Придњестровље рекла да је „отцепљени регион“ где молдавске власти немају приступ.
Изабрана председница је одбила да призна дуг Тираспоља пред „Гаспромом“, а рекла је и да не разматра сценарио федерализације.
Посланица руске Думе Јелена Пањина је, коментаришући изјаву Санду, рекла да би управо федерализација могла да уде пут за успостављање баланса интереса и дугорочног мира.
Како је рекла, бивша премијерка предлаже становницима Придњестровља повратак на стање из 1992. године када је и дошло до избијања конфликта. Сценарио који им предлаже Санду у Тираспољу неће прихватити, уверена је Пањина.
Подсетимо, у Молдавији је 15. новембра одржан други круг председничких избора. Кандидати у другом кругу избора били су досадашњи председник Игор Додон, који се кандидовао за други мандат, и бивша премијерка Маја Санду.
Према подацима Централне изборне комисије, након обраде 100 одсто гласачких листића, Сандуова је победила на председничким изборима са 57,75 одсто гласова, док је за Додона гласало 42,25 одсто бирача.
Санду се обрзо после избора састала се са руским амбасадором у земљи Олегом Васњецовом којем је рекла да намерава да уложи напоре на успостављању позитивних и прагматичних односа са Русијом.
„Моја мисија је да земљу извучем из међународне изолације и успоставим добре односе са Русијом, што ће решити важне проблеме за грађане. Уложићу све напоре да успоставим позитивне, прагматичне и предвидљиве односе са Русијом. Надам се да ћемо од сада имати добру сарадњу“, истакла је Сандуова.
Ситуација у Придњестровљу
Придњестровље, у којем 60 одсто житеља чине Руси и Украјинци, тражило је излазак из састава Молдавије још пре распада Совјетског Савеза, страхујући да ће се на таласу национализма Молдавија ујединити с Румунијом.
После неуспешног покушаја молдавских власти да насилно реше проблем 1992. године, Придњестровље је фактички постало територија која није под контролом Кишињева.
Ове године се навршава 28 година од почетка мировне операције у Придњестровљу. Мир у зони сукоба одржавају 402 руска војника, 492 придњестровска, 355 молдавских и десет војних посматрача из Украјине.
Мировњаци обављају службу на 15 контролних пунктова, који се налазе на кључним деоницама зоне безбедности.
Прочитајте још: