Обазриво и с маскама на лицима, грађани улазе у цркву и Храм, крсте се и моле за патријарха. Они с којима смо разговарали дубоко жале због одласка поглавара Српске православне цркве.
Милош Брадаш:
„Бог да душу прости нашем патријарху, господину Иринеју. Он је био велики човек, велика личност. Памтићемо га по многим делима која је учинио за српски род и за српску Цркву. Стојимо на платоу Храма Светога Саве, а управо он је заслужан за завршетак градње овог храма. Био је јако дуго на том месту. Прво је био епископ нишки, тако га памтимо, по добрим делима. Увек је свакоме помогао, речју и делом. Наследио је блаженопочившег патријарха Павла, водио је српску Цркву најбоље што је могао и знао“.
Симо Лончар:
„Памтићу блаженопочившег патријарха као истакнутог јерарха наше свете православне Цркве. Kао једног смиреног, доброг човека, Божјег изасланика на земљи, истинског пастира, чувара трона Светог Саве и наравно, његовог претходног, за многе од нас светог патријарха Павла. Ја могу само да искажем своје огромно поштовање, јер је он водио нашу цркву кроз тешко време и преузео је од једног несумњивог ауторитета, једног од најзначајнијих људи наше цркве уопште. Могу само да искажем тугу, која је људска, али и радост што сам његов савременик“.
Вера Полуга:
„Памтићу га по изузетној духовности, смирености, односу према верницима и свом народу уопште, према свему“.
Никола Милентијевић:
„Остаће ми патријарх у сећању свакако по завршетку изградње Храма Светог Саве и по литургији за, нажалост, упокојеног митрополита Амфилохија. Велики губитак је ово за све вернике и Српску православну цркву“.
Павле Милојковић:
„Виђао сам га понекад у Саборној цркви, на вечерњој служби и око цркве. Деловао је достојанствено, отачки. Свима треба да нам буде жао што се упокојио“.