У Сједињеним Америчким Државама затварају се рафинерије, на пример, „Ројал Дач шел“ у Луизијани, која није била превише застарела.
За разлику од тога, у Кини се граде најмање четири нова предузећа – њихов укупни капацитет биће 1,2 милиона барела дневно, што може да се упореди са капацитетом прераде нафте у Великој Британији.
Глобална потражња за горивом опала је због пандемије вируса корона, која је такође утицала на производњу и прераду нафте. Она је пала за рекордних 1,7 милиона барела. Више од половине долазило је из америчких фабрика.
Осим тога, криза је убрзала промене у томе ко и како троши нафту: у Кини и другим азијским земљама расте потражња за пластиком и нафтом. За разлику од Сједињених Америчких Држава и Европе, где се боре са дубљом економском кризом. Осим тога, ситуацију погоршавају и дугорочне перспективе потражње за нафтом због преласка на алтернативне изворе енергије.
Пораст прераде нафте у Кини, заједно са изградњом рафинерија у Индији и на Блиском истоку, огледа се у глобалном енергетском систему. Кинеска предузећа сада јачају на међународним тржиштима горива. При томе, како се наводи, ово представља проблем не само за Сједињене Америчке Државе, већ и за друге азијске земље.
Истраживачка компанија „Вуд Макензи“ приметила је да ће више од половине капацитета за прераду нафте бити направљено управо у овом региону и да ће бити усмерено на пластику.
„Кина ће вероватно престићи Сједињене Америчке Државе у наредних годину или две“, преноси агенција речи директора компаније „Факт глобал енерџи“ Стива Сојера.
Међутим, упркос расту капацитета у Кини, Индији и на Блиском истоку, индустрији би могле би потребне године да се опорави од штете коју је нанео ковид 19.
Прочитајте још: