Драго камење се обично ствара након што се угљеник дроби и загрева далеко испод површине Земље милијардама година, што објашњава зашто су толико жељени и скупоцени.
Научници из Аустралије убрзали су цео поступак настанка дијаманата, и то на собној температури. Реч је о међународном тиму истраживача који је предвођен Аустралијским националним универзитетом (АНУ) и Универзитетом у Мелбурну (РМИТ), преноси портал Кликс.
Како појашњавају, створили су две врсте дијаманата на собној температури употребом високог притиска који је једнак као да 640 афричких слонова балансира на врху балетске ципеле.
Једна врста дијаманта коју су створили слична је драгом камењу које се обично носи у накиту, док је други под називом Лонсдалит у ствари камен који се природно налази на месту удара метеорита и тврђи је од већине дијаманата. Ова врста дијаманта потенцијално може бити од помоћи при разбијању изузетно чврстих материјала на рударским налазиштима.
„Природни дијаманти обично се формирају милијардама година, око 150 километара дубоко у Земљи, где постоје високи притисци и температуре изнад 1.000 степени Целзијуса. Заокрет у причи је начин на који ми вршимо притисак“, казала је Џоди Бредби, професорка физике на АНУ.
Синтетички дијаманти нису ништа ново, али су велики изазов за научнике. Први пут су створени у лабораторији 1940. године у покушају проналаска јефтинијег и еколошки прихватљивијег камена.
Прочитајте и: