Рукописи не горе: Библиотека забрањених књига

Јединствена библиотека у Шведској чува 2.000 примерака књига, древних и модерних, које су цензурисане или уништаване. Написали су их људи који су се суочавали са затвором, забраном или прогонством. Свака књига садржи информације о томе зашто је цензурисана, када и где. Библиотека се налази у комплексу Генералног архива града Малмеа.
Sputnik

Збирка такође садржи и забрањену музику и позоришне комаде и обимну литературу о слободи изражавања, цензури и демократији. 

Име библиотеке по новинару из Еритреје

„Цензура није нешто што припада историји. Неки аутори су и даље угрожени, иако се разлози за то разликују у различитим земљама. И даље је тешко приступити савременој литератури која је забрањена или цензурисана у разним земљама. У том смислу библиотека игра важну улогу“, рекла је за радио „Франс интернешенел“ Емели Висландер, директорка библиотеке и шефица Одељења за документацију и слободу изражавања у Генералном архиву у Малмеу.

„Град Малме има јаку традицију рада на уметничкој слободи и нуди, на пример, уточиште ауторима и уметницима који су угрожени“, додаје директорка.

Библиотека је добила име Давит Исак, по новинару еритрејско-шведског држављанства, који је од 2001. године у затвору у Еритреји без суђења због јавне критике режима. Године 2003. почаствован је Наградом за слободу изражавања, коју додељују Репортери без граница у Шведској.

„Одлучили смо да направимо библиотеку ’Давит Исак‘ након што смо схватили да не постоји јавна библиотека која има забрањену или цензурисану литературу. Важно је да библиотеке буду простори у којима људи могу креирати своје мишљење. И уз то, људима су потребне чињенице. Цензура књига не ојачава демократију, већ напротив“, уверава Висландерова.

Добро познати наслови на полицама

Међу књигама у библиотеци неке су добро познате, попут књижевне едиције „Хари Потер“ (1997—2007), британске ауторке Џ.К. Роулинг и „Сатански стихови“ англоиндијског Салмана Руждија, објављене први пут 1988. године.

Према извештавању радија „Франс интернешенел“, књиге о авантурама младог чаробњака нису могле да избегну цензуру у неким регионима Сједињених Држава и у приватним школама у Уједињеним Арапским Емиратима, због оптужби да промовишу вештичарења и окултно. Школе у ​​Енглеској, Канади и Новом Зеланду такође су покушале да забране едицију о Харију Потеру.

Руждијево дело „Сатански стихови“ је изазвало велико негодовање муслимана широм света, који су роман протумачили као богохулан и увредљив. Књига је забрањена у Индији, спаљивана на протестима у Великој Британији и изазвала је нереде у Пакистану. Према неким интерпретацијама, аутор је покушао да направи интерпозицију Курана изложену у биографији пророка Мухамеда, коју је припремио Хунаин Ибн Исак (809—873). Исламске вође су тај посао сматрале увредљивим, па је 1989. године Руждија, тадашњи верски вођа Ирана, Ајатолах Хомеини осудио на смрт.

Прочитајте и:

Коментар