Светислав Буле Гонцић: Будућност је креативна баш зато што је неизвесна

Свака будућност је креативна баш зато што је неизвесна и ако не знамо шта нас чека у будућности, знамо где смо били. Велика је одговорност испратити достојанствену мисију наших предака и у томе видим слику Народног позоришта, каже за Спутњик глумац Светислав Буле Гонцић.
Sputnik

Директор Театра „Вук“ Светислав Буле Гонцић именован је, одлуком Владе Србије, на чело Управног одбора Народног позоришта у Београду.

Гонцић је пре четири године био у том истом телу, али га је напустио, како наводи, из техничких разлога.

„Морао сам из техничких разлога да напустим Управни одбор и драго ми је да су ме поново позвали. Прихватио сам тај позив као добронамерну и часну понуду да одржимо рад Народног позоришта као једног од стожера наше културне матрице и носилаца културних збивања“, истиче Гонцић.

Народно позориште — амбасадор културе Србије

Према Гонцићевом мишљењу, Народно позориште има своју јасну слику коју треба да прати.

„То је позориште које треба да се бави нашим културним наслеђем, да буде носилац културне политике у Србији, репер. У тим настојањима треба да сарађује са што више креативних, младих људи, да они буду носиоци те мисије националног театра. Народно позориште има и функцију амбасадора културе Србије и сигурно да, сарадњом у региону и шире, може да допринесе што бољој културној политици наше земље“, сматра Гонцић, стални члан Атељеа 212.

Следећи мисију предака у будућност

„Чини ми се да је ово време једне будуће Србије. Време је да напустимо естетику пропалог времена и да се окренемо будућности. Свака будућност је креативна, баш зато што је неизвесна. И ако не знамо шта нас чека у будућности, знамо где смо били. Велика је одговорност испратити достојанствену мисију наших предака. Тако ја видим слику Народног позоришта“, истиче Буле Гонцић.

Каже да ће му искуство из Театра „Вук“ значити на месту председника УО НП.

„Био сам директор Позоришта на Теразијама 1998. Пре тога сам био председник Удружења драмских уметника. То су стратешке позиције које омогућавају да се направи критичка дистанца и да се што боље сагледа свет театра. Ми који смо на тим стратешким позицијама и у годинама, а мени је 60, треба да направимо креативну платформу да наша младост има простор да се искаже и да формира нову естетику“, наглашава Гонцић.

Руска драма у Народном позоришту

У Театру „Вук“ својевремено је покренут Фестивал савремене руске драме, а да ли ће за ту литeратуру бити простора и у националном театру, Гонцић одговара питањем: „Зашто не би?“

Народно позориште мора да следи наше културно наслеђе. Међутим, истина је да је савремена руска драма доживела велику експанзију у целој Европи и свету. То значи да је њихова мисао напредна, да имају капацитете да раде оно што је значајно, да прелазе границе у креативном смислу и истражују нове просторе. То је нас натерало да покренемо Фестивал савремене руске драме у ’Вуку‘ и да комуницирамо са руским писцима. На управнику Народног позоришта и нама као Управном одбору је да потврдимо и помогнемо стратешка опредељења самог позоришта. За руску драму има места широм света, па зашто не би било и у НП“, истиче Гонцић.

Не треба на силу радити

Нове мере Владе Србије које ступају на снагу данас, између осталог, подразумевају скраћено радно време до 18 сати, што се односи и на установе културе.

Гонцић сматра да не треба на силу радити.

„Постоје ствари с којима не можемо да се изборимо. То више није питање конзумације социјалних садржаја. Многи људи су изгубили своје најмилије и са овом болешћу се морамо носити озбиљно. Здравствени радници су заиста хероји. Спашавајући животе данас, они спашавају будуће генерације. Ми смо се трудили да одржавамо позориште пратећи мере, али ако не буде могуће, зауставићемо рад. Нема потребе радити на силу. Наставићемо пробе уз поштовање мера и сигуран сам да наше суграђане чека врло богат позоришни живот када све ово прође“, поручује Гонцић.
Управни одбор Народног позоришта

Чланови Управног одбора НП су редовни професор Факултета музичке уметности у Београду и оперски певач Никола Мијаиловић, примабалерина Ашхен Атаљанц, доцент на Правном факултету Универзитета у Београду др Филип Бојић, оснивач дистрибутерске куће „Fame solutions“ Београд Марко Чкоњевић и из редова запослених у Народном позоришту — солиста балета Дејан Коларов и дипломирани правник Јасна Нуховић.

Погледајте још:

Коментар