Миленковићева је казала да је лисицу угледала у среду ујутру око 6.30, када је кренула на посао.
„Лисица је вероватно у зграду ушла још током ноћи, јер су улазна врата остала одшкринута. Кад сам отворила врата стана, уплашила сам се и ја, али се уплашила и она. Побегла је десетак степеница ниже и стала као укопана код саксија са цвећем“, рекла је она, преноси Б92.
Каже да је кад се мало прибрала покушала да отера лисицу тако што је бацила папучу ка њој али да се животиња није померила ни за милиметар.
„Нисам знала шта да радим, била сам сама у стану, пошто су у то време супруг и синови били у Нишу. Плашила сам се да прођем поред лисице, мада се није померала. Није хтела да побегне, а време је пролазило и било је јасно да ћу да закасним на посао, тако да сам морала неког да позовем у помоћ“, изјавила је Миленковићева.
Како је казала, сетила се да у помоћ позове рођака који ради у фабрици „Елид“ у Душнику.
„Све време док сам чекала да мој рођак дође, а то је једно пола сата, лисица се није померала, само ме је гледала. Брат је дошао носећи један прутић и истерао је из зграде. Пришао јој је сасвим близу и изашла је из зграде полако, корак по корак“, рекла је Миленковићева.
Додала је да се више и не чуди што се лисице шетају у Душнику, али и у читавом Заплању „јер људи је све мање, а лисица све више“.
Прочитајте и: