Објекат величине Марса вероватно се сручио на младу Земљу и тај удар је произвео довољно енергије да се истопи читав први Земљин омотач – слој између језгра и коре – и претвори се у магму, наводе научници.
Овај изузетно буран догађај уништио је већи део атмосфере и заменио га новим у коме су доминирали угљен-диоксид и мало азота – слично саставу атмосфере који има Венера данас, и сличну Марсовој.
Ови налази потичу из научне студије коју је спровео Паоло Сози и његов тим са швајцарског Универзитета у Цириху, а који је објављен у часопису „Сајенс адвансис“ под називом „Океани магме на Земљи и њена рана атмосфера налик Венериној“.
Како би открили карактер атмосфере ране Земље, научници су покушали да реконструише тадашње услове тако што су мали комад стене растопили на температури о 1.900 степени Целзијуса.
Истраживачи су успели да реконструишу различите атмосферске услове који су им омогућили да утврде који од њих највише одговарају узорцима Земљиног омотача и геолошким траговима.
Тако су дошли до закључка да када би се атмосфера ослобођена из раног Земљиног океана магме охладила, „подсећала би на ону која влада на Венери данас“.
Пошто је наша планета довољно велика, њена сила гравитације успева да одржи атмосферу на месту, за разлику од Марса, а и положај који Земља има у Сунчевом систему, такође је чини довољно хладном у поређењу са Венером, другом планетом од Сунца.
То значи да, за разлику од Венере, вода остаје у течном стању на површини Земље и може да апсорбује угљен-диоксид из атмосфере како би спречила прегревање планете – и што је још важније – створила и одржала услове неопходне за одржање живота, преноси РТ.
Прочитајте још: