У најновијем преокрету такозване нерц-афере, данска влада је објавила да размишља о ископавању и кремирању на брзину закопаних лешева милиона визона да би зауставили ширење мутираног ковида 19.
Међутим, појавила су се нова питања у вези са одлагањем пепела животињица од којих се добија скупоцено крзно нерц, због страховања да би фосфор и азот у великим количинама могли да се испуштају у земљиште око масовних гробница загађујући животну средину и представљајући опасну претњу здрављу становништва.
Нови дански министар за храну Расмус Прен подржао је идеју о ексхумацији убијених животиња и њиховом спаљивању.
„Од првог дана имао сам идеју да поубијамо визоне и да их спалимо“, рекао је Прен. Међутим, за такво решење потребно је одобрење државне агенције за заштиту околине.
Већина у данском парламенту подржала је иницијативу за ексхумирање и кремирање визона. У почетку је данска управа за ветерину и храну истраживала друге могућности осим сахрањивања, али их је одбацила због практичних и логистичких проблема.
Инфицирани визони класификовани су као „клинички опасан отпад“, што захтева посебне мере за пријем и одлагање због ризика од инфекције. Неколико данских крематоријума има одобрење за спаљивање ове врсте отпада, али само у малим количинама. Тај процес би захтевао много веће капацитете, признала је министарка заштите животне средине Леа Вермелин.
Прошле недеље, гасови ослобођени током процеса разлагања потиснули су надуте лешеве визона на површину гробне јаме која је била превише плитка. То је подстакло црнохуморне коментаре на друштвним мрежама, а корисници интернета су их назвали „зомби-визонима“.
Еколози су истакли проблеме са масовним гробницама у близини језера и других водних токова, плашећи се контаминације. Неки од убијених визона већ су премештени, известио је Расмус Прен. И министарка животне средине Леа Вермелин и министар за храну Расмус Прен признали су и изразили жаљење због грешака направљених у том процесу.
Прошле недеље и данска премијерка Мете Фредериксен у сузама се извинила због „решавања кризе“ док је посећивала једну од погођених фарми визона.
Потпуни одстрел наређен је почетком новембра из страха да ће мутирани корона вирус пронађен у визонима учинити дејство вакцине мање ефикасним. Када је програм истребљења већ био покренут, утврђено је да одлука није имала законско покриће за здраве животиње. Упркос оставци министра за храну и протестима фармера, узгајивача визона, данска социјалдемократска влада добила је потребну подршку за наставак плана за истребљење гасом.
Данска је светски лидер у производњи крзна нерца и засад је једина земља која одлучила да истреби визоне. Према последњем прорачуну, убијено је више од 10 милиона животињица.
Иако је Данска на добром гласу због високог животног стандарда, често је на мети међународних критика због нехуманог односа према према животињама. Зверство над животињама је забрањено у Данској тек 2015. године (странка Либерални савез гласала је против).
Радник зоолошког врта у Копенхагену је 2014. године пуцао је у 18-месечну жирафу за коју се сматрало да није погодна за узгој и нахранио је лавове њеним остацима пред посетиоцима међу којима је било и деце, упркос светској негодовању и бројним молбама из других зоолошких вртова који су желели да животињи пруже нови дом.
У Данској је забрањено држање 13 раса паса, укључујући америчке булдоге и питбулове, као и мешанаца пореклом од забрањених раса. Ти пси се еутаназирају када се пронађу. Заплена и еутаназија пса који је наводно личио на питбула навела је једног двадесетседмогодишњака на самоубиство 2015. године.