Тешко је одвојити Била Гејтса бизнисмена, од Била Гејтса филантропа, јер је и његов хуманитарни посао умео да буде у служби бизниса. Неспорно је да припада глобалистичкој политичкој елити која сматра да и даље треба да управља светом, не прихватајући да се он мења, каже за Спутњик аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић.
Гејтс — зарађује као бизнисмен, или лечи као филантроп
Гејтс је изнео визију постковид света који се, како сматра, елиминацијом вируса неће вратити у нормални живот. Оно што би требало да буде утешна процена човека који је још 2015. упозоравао на могућност светске пандемије, јесте да ће следећа болест бити мање деструктивна јер ћемо увежбати одговор на њу.
На питање како се америчка, несумњиво најјача научна заједница на свету, односи према порукама које с ауторитативним ставом шаље вирусолог из хобија Бил Гејтс, аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић за Спутњик каже да је и она подељена.
Парама поделио и научну заједницу
Он подсећа да је Гејтсова фондација донатор средстава и државним и приватним научним центрима и лабораторијама, који зато некритички прихватају све што он говори.
„Постоји и група научника, лекара која је критична према томе какав је био одговор на вирус и да зато не само да не би требало следити препоруке које долазе од политичког и научног мејнстрима повезаног са Гејтсом, него да би требало и да се покрену неке процедуре да они одговарају за последице које су изазвали тешким мерама“, каже Кесић.
Полемише се, додаје он, око сваког питања, па и оног колико је опасан вирус. На почетку је, како напомиње, било речено да ће за последицу имати три до четири одсто смртности, а сада видимо да је то у САД у распону од нешто мање од један одсто до мало изнад један одсто, што се може упоредити са обичним грипом. Отуда критике научника према проценама Гејтса и главног стручњака у борби са вирусом др Фаучија.
„Када слушамо Гејтса, морамо имати у виду неколико ствари, а прва је да је он потпуно повезан са научницима који припадају и политичком мејнстриму, не само у Америци, него у целом свету. Они примају средства од његове фондације и ту постоји сукоб интереса, тако да не можемо очекивати да имају критичан став о било којој изјави која долази од човека који их финансира“, истиче Кесић.
Више од сукоба интереса
На то упозоравају и поједини аналитичари, међу којима и Вилијам Ендгал. Он напомиње да је Фондација Била и Мелинде Гејтс највећи приватни или невладин финансијер Светске здравствене организације (ЗСО) са уплатом од огромних 324,6 милиона долара, која је била друга по величини, одмах иза државе САД са износом од 401 милиона.
Ендгал сматра да је та финансијска подршка више од простог сукоба интереса и да је дефакто узурпација једне агенције УН, која је одговорна за координацију светског одговора на изазове епидемија и болести. Он напомиње да Гејтс фондација, која је највећа на свету са 50 милијарди долара капитала, инвестира своје од пореза изузете доларе у произвођаче вакцина, попут „Мерка“, „Новартиса“, „Фајзера“, ГСК-а.
Није само СЗО у питању
Гејтсова филантропија подастрта великим новцем протегла се широм света. Тако је надлежни орган за издавање дозвола у Швајцарској, „Свисмедик“, који одлучује која ће се вакцина и који медицински уређаји користити у тој држави, прихватио средства из Фондације Била Гејтса, што су медији оценили као проблематично, јер је независност институције најважнија.
Донације Гејтсове фондације стигле су и у Кину, са чијим властима сарађује у области здравства.
По оцени Кесића, не само да је тешко одвојити Гејтса филантропа од њега као бизнисмена, него су они повезани јер се филантропија користи када може да буде од интереса бизнису.
Он напомиње да су управо у овој здравственој кризи једино добро прошли најбогатији који су и зарадили.
„Безос, Гејтс и остали су зарадили много на берзи, али и зато што конкуренти пропадају, поготово средњи и мањи и онда те велике фирме имају контролу на тржишту“, објашњава саговорник Спутњика.
Исплативо улагање у здравство
Прошле године, на заседању Светског економског форума у Давосу, Гејтс је изјавио да је улагање у здравствене организације у циљу повећања приступа вакцинама профитабилно. Током прошле две деценије, његова фондација донирала је нешто више од 10 милијарди долара, углавном у три сектора: Савез за вакцине, Фонд за борбу против сиде, туберкулозе и маларије и Иницијативу за искорењивање болести.
„Сматрамо да је то био добитак 20:1, што је донело 200 милијарди долара током тих 20 година“, рекао је Гејтс. Није, додуше, пропустио да оцени како је помагање деци да живе, да добију здраву храну, зарада која превазилази било који типични финансијски моменат, али је као прави бизнисмен и милијардер извео рачуницу. Да је тих 10 милијарди долара уложио у индекс С&П 500 на Њујоршкој берзи, оне би порасле на свега 17 милијарди долара.
Теоретичари завере
Зато теоретичари завере и сматрају да је то што нам се сада дешава управо испројектовао Гејтс. Они који га бране, кажу да су му теоретичари завере ставили мету на чело. Кесић сматра да је стављајући се у позицију главног ауторитета за свако питање, од државног до оног које се тиче појединца, он практично себи ставио мету.
„И када је био у праву и упозоравао да вирус може да доведе свет до колапса, људи су то другачије видели баш зато што је улагао у те лабораторије, од Кине у Вухану одакле је и кренуо вирус, до других важних институција попут СЗО. У томе су видели заверу, верујући да је све због зараде и жеље да обични човек буде потчињен новим правилима“, каже Кесић.
На питање како коментарише критике да се вирус проширио током његовог процеса истраживања вакцине, за Кинеску медијску групу, почетком априла, Гејтс је лаконски одговорио да је то иронија јер је донирао више од једне милијарде долара за истраживање епидемије.
Ту иронију многи не виде, о чему говоре протести организовани против њега од Аустралије до Европе. Крајем августа, на масовном скупу у Немачкој демонстранти су га назвали „светским здравственим диктатором“ кога треба одбацити.
А да ли један такав „светски диктатор“ уопште може да буде слободан стрелац или иза леђа има тим за подршку?
Кесић напомиње да Гејтс припада глобалистичкој политичкој елити која је међусобно повезана и сматра да и даље треба да управља светом онако како су то радили у претходне три деценије.
Као бизнисмен, или филантроп, мање је битно.