Већина радњи и локала затворена – врата закатанчена, рафови испражњени, излози опустошени, као да се ради о некој заборављеној периферији, а не о сувом центру престонице.
Бивше пекаре, кафићи, бутици, занатске радње, у можда најфреквентнијем делу државе, облепљени су искрзаним плакатима и огласима, исписани графитима, а заједнички им је и натпис на вратима – затворено.
И иста сцена с обе стране улице. Тужно, апокалиптично, опало лишће са дрвећа, па су и ти призори утицаја ковида 19 на мале приватне радњице које издржавају породице и дају душу граду - огољени.
У борби против језиве пошасти која је променила свет, најважније је сада сачувати људе, здравље и животе.
Али, кад прође и ово зло, остаће велике последице, слично као после историјских ломова и ратова.
Да више ништа није исто, видимо и осећамо у свега 157 корака у језгру главног и најбогатијег града у Србији.