Поред импресивног научног наслеђа, Њутн је након смрти 1727. године оставио и велики број необјављених бележака. Они су сведочанство о његовом дугом и наводно опсесивном интересовању за окултно: алхемију и теорију библијске апокалипсе.
Те мистичне склоности, од којих би многе својевремено сматрале јересом, могу се видети у белешкама које се тренутно продају на аукцији у „Сотебијевој кући“ за око 375.000 америчких долара.
Ови рукописи су фрагменти су преживели пожар који је највероватније изазвао његов пас Дајамонд превртњем свеће. У једној од белешки Њутн се осврће на Велику пирамиду у Гизи која је саграђена у древно египатско време по налогу фараона Куфуа. Овај објекат је пројектован на основу египатске мерне јединице која се назива краљевски лакат.
Њутн је сматрао да би квантификовањем краљевског лакта могао да усаврши сопствене теорије о гравитацији и на тај начин пружи невиђено тачну меру обима Земље – истовремено откључавајући и друге нејасне и „свете“ геометријске увиде, који на крају могао предвидети када ће се свет завршити, као што је предвиђено у Библији.
„Покушавао је да нађе доказ за своју теорију гравитације, али поред тога се сматрало да су древни Египћани чували тајне алхемије које су у међувремену изгубљене“, рекао је Габријел Хитон, стручњак за „Сотебијеве“ рукописе.
„Данас се ова подручја проучавања сматрају необичним и псеудонаучним, али Њутну се у седамнаестом веку нису чинила тако“, тврди Хитон, преноси научни портал „Сајенс алерт“.
Ове белешке део су Њутнове невероватне и сложене мреже студија које су међусобно испреплетене и обухватају подручја као што су природна филозофија, алхемија и теологија. Научник је можда веровао да је само један део њих погодан за објављивање, наводи се у најави аукције.
„Није изненађујуће што није објављивао ништа о алхемији, јер је тајност била веома раширен принцип у овом пољу истраживања, а да су његова теолошка уверења објављена коштала би га (барем) каријере“, наводи се у тексту.
Прочитајте и: