Лист „КоССев“ пренео је да је, гостујући на телевизији Дукађини, Харадинај изјавио и да ће „читавог живота бити ОВК, пред сваком особом“, и да је „поносан на рат који је Косово водило“.
Стара српска народна изрека каже – чега се паметан стиди, тиме се онај други поноси. С обзиром на то да живи у јужној српској покрајини, Харадинај би требало да ту изреку зна, исто као што би требало да зна да Косово није водило никакав рат, већ да је то, под скутима Запада, чинила терористичка организација ОВК.
ОВК „нобеловци“ – трагедија која не заобилази
Професор Филолошког факултета у Београду Мило Ломпар за Спутњик објашњава да ОВК, упркос нашем цинизму, не би могла да добије Нобелову награду за књижевност, јер књижевна трагедија, за разлику од животне, може и да нас заобиђе.
„Књижевна трагедија може и да се избегне ако се књиге не читају, а животна се не може избећи ако дођете под удар историјског кретања које је омогућава. Мислим да би природније било да Харадинај, као озбиљан терориста, добије Нобелову награду за мир и подели је с Бараком Обамом“, сматра Ломпар и додаје да Харадинају не треба ускраћивати титулу анђела смрти, којом се толико поноси.
С друге стране, академик Матија Бећковић на Харадинајеву изјаву, у свом маниру духовито примећује:
„На путу за Стокхолм, будући ’нобеловци‘ су већ стигли у Хаг и надам се да ће их тамо сачекати одлука Нобеловог комитета“.
Бесмислица под заштитом Запада
Ломпар истиче да је, у садржинском смислу, реч о Харадинајевој бесмислици, али и да то није први пут да је једна терористичка оргнизација под заштитом западних чинилаца вреднована супротно свом садржају.
„Његова изјава постоји искључиво у пољу моћи и ту обавља функцију која изнова треба да потврди незаконито бомбардовање и заједничку активност терористиких организација и западних, америчких чинилаца. То спада у садржину западне представе о ратовању. Суштина је доста једноставна – од тока свог наратива западни, амерички чиниоци неће одустати“, напомиње Ломпар.
Страх од „прања руку“
Ломпар, ипак, оставља могућност мањих корекција тог става у складу с околностима, чиме би поједини актери некадашњих дешавања, попут Харадинаја, били у проблему. Због тога, сматра Ломпар, они настоје да одрже представу која је завршена бомбардовањем НАТО-а 1999. године.
„Они неће одустати од идеје да Косово прогласе независном државом, али да би прихватање тога покушали да олакшају Београду, да би створили привид у јавности, они могу да’оперу руке‘ од неких учесника једног процеса, који, међутим, неће негирати. То је једна врста технике којом испирате савест користећи најбезначајније чиниоце. Ако је безначајни чинилац човек о чију главу то треба да се ’олупа‘, он се, по природи ствари, осећа погођено и када каже да сви треба да преузму одговорност, то значи – и ја, али и ви. Мада, Харадинај је ту слабија страна и тешко да ће му нешто помоћи ако они реше да га жртвују“, закључује Ломпар.
Одговор на питање шта Тирана смера за југ Србије потражите у емисији „Свет са Спутњиком“: