Из „Гугла“ су 2019. рекли да су направили прву машину која је постигла „квантну надмоћ“, прву која је надмашила најбоље светске суперкомпјутере у квантном израчунавању. Кинески тим, са седиштем на Кинеском универзитету за науку и технологију у Хефеју, известио је да је њихов квантни рачунар, назван „Ђуџанг“, 10 милијарди пута бржи од „Гугловог“ „Сикамора“. Опис „Ђуџанга“ и његовог подвига израчунавања објављен је 3. децембра у часопису „Сајенс“.
„Ђуџанг“ је тако други квантни рачунар који је постигао квантну надмоћ било где у свету.
Кина је уложила велика средства у квантне рачунаре. Влада је потрошила 10 милијарди долара на националну лабораторију за квантне информационе науке у земљи, известио је НДТВ. Земља је такође светски лидер у квантном умрежавању, где се подаци кодирани помоћу квантне механике преносе на велике даљине, пише „Лајв сајенс“.
Квантни рачунари могу да искористе необичну математику која влада квантним светом да би надмашили класичне рачунаре у одређеним задацима. Тамо где класични рачунари изводе прорачуне користећи битове, који могу имати једно од два стања (обично представљена са 1 или 0), квантни битови или кубити могу истовремено постојати у многим стањима. То им омогућава да проблеме решавају брже од класичних рачунара. Али док теорије које предвиђају да ће квантне операције победити класичне постоје већ деценијама, изградња практичних квантних рачунара показала се као много изазовнија.
Кинески рачунар врши прорачуне користећи оптичке склопове. „Гуглов“ уређај „Сикамор“ користи суправодљиве материјале на чипу и више личи на основну структуру класичних рачунара. Ни један ни други не би били посебно корисни сами по себи као рачунар, а кинески уређај је направљен да реши само једну врсту проблема.
Да би тестирали „Ђуџанг“, истраживачи су му дали задатак „узорковања Хигсовог бозона“, где рачунар израчунава излаз сложеног кола које користи светлост. Тај излаз је изражен као листа бројева. (Светлост је направљена од честица познатих као фотони, што спада у категорију честица познатих као бозони.)
Успех се мери бројем откривених фотона „Ђуџанг“, који је и сам оптички круг, у једном тесту је открио највише 76 фотона, у просеку 43 током неколико тестова. Време израчунавања за израду листе бројева за сваку експерименталну серију износило је око 200 секунди, док би најбржем кинеском суперкомпјутеру требало 2,5 милијарде година да постигне исти резултат. То сугерише да квантни рачунар може да уради узорковање Хигсовог бозона 100 билиона пута брже од класичног суперрачунара.
То не значи да Кина још увек има потпуно употребљив квантни рачунар, али је на добром путу. Што се тиче његове будуће примене, тврди се да „Ђуџангово“ суперрачунарство најбоље одговара потребама подручја као што су теорија графова, машинско учење и квантна хемија.
Прочитајте и: