Овако некадашњи шеф југословенске дипломатије и бивши амбасадор Србије у Уједињеним нацијама Владислав Јовановић гледа на одлуку Србије да на Генералној скупштини УН гласа против резолуције коју је предложила Украјина на тему „проблема милитаризације" Крима, као и вода Азовског и Црног мора.
Србија против антируске резолуције
Искусни дипломата подсећа да је наша земља до сада, бар на јавним местима, била неутрална када је у питању Крим, како Украјина не би дошла у искушење да пожури са признавањем такозване независности Косова.
„Вероватно да је процена сада била да се мора, на неки начин, принципијелније поставити према тој харанги коју западне земље и институције ужурбано воде против Русије. Наиме, где год могу они подижу препреке Русији, уводе санкције и изјашњавају се негативно о њој. Користи се све, укључујући и Крим, а ту је и „Северни ток“, затим Африка, а да не говоримо о Венецуели. Дакле, где год се са Русијом разилазе, они настоје да је прикажу као страну која се негативно поставља у међународним односима“, напомиње Јовановић.
Русија увек била уз Србију у УН
И Русија је, додаје, Србију подржавала у Уједињеним нацијама, чак и онда када ми сами себе нисмо довољно подржавали.
„Русија нам је била и остала апсолутно одана и нама је то веома значајно. Запад би хтео да то минимизира и да ми, на неки начин, њему олакшамо његову политику против нас када је у питању Косово и Метохија и због тога изазивају контрареакције. А уз нас јесте Русија, па и Кина са својим уздржаним ставом који је верујем такав само зато што постоји Русија која ће ставити вето. Али, мислим да би у случају потребе Кина отишла и корак даље у том правцу“, указује Јовановић.
Србији предстоје, каже саговорник Спутњика, бројне неизвесности, а негативне назнаке упућују на опрезност да се сачувају сви ослонци нашој политици.
„Још не знамо како ће се нови амерички председник поставити према Балкану и питању Косова и Метохије, које је за нас од прворазредног значаја, па нам није неважно да не само задржимо, већ и ојачамо наше партнерске и пријатељске односе са тако значајном земљом као што је Русија“, примећује некадашњи шеф југословенске дипломатије.
Како ће реаговати Запад
На питање какве реакције Запада очекује због подршке коју је наша земља пружила Русији у УН, Владислав Јовановић каже ће то бити искоришћено не само од стране Америке и НАТО, већ и од стране Европске уније.
„Они и иначе нама стално покушавају да затворе просторе за сарадњу коју имамо са Русијом и Кином. Тако да ће ово сада још више да користе у свему, укључујући питање приближавања наше земље чланству у ЕУ. Поред досадашњих, стандардних примедаба које износе у сфери спољне политике, сигурно је да ће посебан акценат да ставе и на ово и можда ће читаву њихову критику наше политике према Русији да центрирају управо на овом чину нашег гласања у корист Русије“, каже бивши шеф југословенске дипломатије.
Говорећи о евентуалној реакцији Украјине на то што се Србија успротивила њиховој резолуцији у УН, Јовановић каже да је овакав потез Београда носио и дозу ризика, нарочито у погледу постављања Украјине према Косову и Метохији.
„Не верујем да ће Украјина ићи тако далеко да одмах узврати неком мером попут признавања такозване државе Косово. Таквим потезом се излаже новим ризицима, а она није земља тако „слободних руку“ да би могла да узвраћа на сличан начин. Вероватно је да ће се ово завршити само њеним негодовањем или неком мањом демонстрацијом незадовољства, можда привременим повлачењем амбасадора или нешто слично“, закључује Владислав Јовановић.
У резолуцији која је 7. децембра усвојена у Уједињеним нацијама говори се о „озбиљној забринутости због прогресивне милитаризације Крима од стране Русије као окупаторске силе“, као и „о континуираној дестабилизацији ситуације на Криму због испоруке руских модерних система наоружања на полуострво, укључујући авионе и ракете способне да носе нуклеарно оружје, наоружање и муницију и слање војног особља на територију Украјине”.
За подршку овом документу гласале су 63 земље, 17 држава је било против, док су 62 биле уздржане. Резолуцију су, између осталих, подржале САД, Велика Британија, Немачка и Француска, док су против резолуције, поред Србије и Русије, биле и Белорусија, Јерменија, Кина, Киргистан, Иран, Северна Кореја и Венецуела.
Резолуцију су подржале све земље које се граниче са Србијом, изузев Босне и Херцеговине која је била уздржана. Текст резолуције није обавезујући, а како је рекао први заменик сталног представника Русије при Уједињеним нацијама Дмитриј Пољански, овакве иницијативе Украјине су бескорисне јер ни на који начин неће утицати на одлуку становника Крима.
Подсетимо, Крим се ујединио с Русијом после референдума који је одржан у марту 2014. године након државног удара у Украјини, на ком се већина становника Републике Крим и Севастопоља изјаснила за улазак у састав Русије.
Прочитајте још: